Dobar rod suncokreta i nizak vodostaj Dunava oborili cenu

Dobar rod suncokreta i nizak vodostaj Dunava oborili cenu

Ove godine imamo prinos suncokreta nešto veći od proseka, silosi i drugi smeštajni kapaciteti su popunjeni, te će proizvođači, najverovatnije, biti prinuđeni da ga prodaju i po nižoj ceni jer nemaju gde da ga čuvaju, procenjuju stručnjaci.

sunflower© Pixabay

Direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da u ovoj godini imamo nizak vodostaj Dunava i barže za izvoz, ne samo suncokreta, mogu da se očekuju tek u novembru, a to je daleko da bi proizvođači čekali na otkup.

Silosi i drugi smeštajni kapaciteti su već zauzeti za smeštaj soje i kukuruza, a kada nemate gde da smestite suncokret onda tržište reaguje i cena ide na dole”, pojašnjava Saković.

On dodaje da je tržište suncokreta u Srbiji malo – imamo pet uljara i jednu fabriku stočne hrane koja se takođe bavi preradom ulja.

Uljare su, prema rečima Sakovića, prethodnih godina plaćale par dinara više suncokret da on ne bi otišao u izvoz. Ove godine uljare su zatrpane robom, popunile su silose, a neke su iznajmile i dodatne smeštajne kapacitete.

Cena od 28 dinara po kilogramu za suncokret ne zadovoljava proizvođače ali Saković napominje da je tržište nemilosrdno, da je ove godine sve dobro rodilo, prinosi su solidni pa će i kukuruz ovogodišnjeg roda po svemu sudeći imati sudbinu suncokreta.

Kad nemate gde da skladištite suncokret onda ste kao proizvođač prinuđeni da osluškujete tržište i mnogi će se naći u situaciji da će morati da ga prodaju jer nemaju gde da ga drže, jer napominjem zbog niskog vodostaja Dunava izvoz se prolongira do novembra, kaže Saković.

On podseća da su prethodnih godina povrtari i voćari imali problema da prodaju svoju robu, a ova godina će biti zabeležena po tome da i suncokret i kukuruz nećemo imati gde da skladištimo, te da će i oni koji su gajili kukuruz ove godine imati problem da dobiju odgovarajuću cenu pri otkupu.

Jovica Jakšić iz Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije podseća da je pšenica ove godine manje rodila i da je bila niska cena, te da su oni koji su očekivali da će gubitak nadomestiti cenom suncokreta ostali kratkih rukava.

Proizvođači, kako dodaje,  treba javno da se izjasne da su nezadovoljni cenom suncokreta koja je na početku otkupa bila 34 dinara po kilogramu, da bi kada su je seljaci dovezli do otkupljivača pala na 28 dinara.

On dodaje da je ovakvo stanje u agraru neodrživo, jer su cene u okruženju veće, a i subvencije su veće.

“Sve to vodi ka tome da će u Srbiji ostati da se proizvodnjom bavi nekoliko velikih proizvođača i da se uguše mali”, kaže Jakšić.

Prema njegovim rečima, velikom proizvođaču koji ima na stotine hektara obradive površine nije toliko bitna cena, jer ima veliku površinu. Onaj koji je mali proizvođač koji ima pet ili deset hektara mora da se osvrće i na cenu i da razmišlja koliko mu je rentabilno da se bavi tim poslom.

Sagovornik: 

Vukosav Saković, direktor udruženja “Žita Srbije” 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.