Šansa za ZARADU tokom zime: BROSKVA donosi VISOKE prinose, hrani ljude i stoku

Broskva ili podzemna keleraba je veoma zdrava i korisna biljka. Zadebljali koren služi za ljudsku ishranu, a lisna masa za stoku. Otporna je na zimu, te može da izdrži niske temperature do -10 stepeni bez oštećenja, a nije izbirljiva prema zemljištima.

Broskva je dvogodišnja kupusnjača i odlično uspeva u zemljama sa prohladnom kontinentalnom klimom, kao i u planinskim područjima. Prve godine razvija zadebljao koren i lisnu rozetu, a druge cveta i donosi seme. Ima dug vegetacioni period te se uglavnom gaji kao osnovna kultura, bilo iz direktne setve ili rasada. Iako nije izbirljiva prema zemljištima dobro je da zemljište bude strukturno, jer se plod delimično razvija u zemlji. Ne podnosi sušu i visoke temperature.

Polovina zadebljalog korena štrči izvan površine, tako da se lako prati napredovanje i rast biljaka.

Postoje dve sorte – sa belim i žutim korenom. Za ljudsku ishranu se više koriste bele sorte. Prva je okrugla, sitnija, a druga duguljasta, krupna i teška 4-6 kilograma.

Kako se gaji broskva?

Može da se gaji na dva načina: direktno sektvom na njivi, kao repa ili cvekla, ili preko rasada.

Seje se u aprilu ili maju, na stalno mesto ili hladne leje, iz kojih se presađuje u junu.

Zemljište treba nađubriti sa 500-600kg po hektaru kompleksnim NPK đubrivima u odnosu 2:1:3, jer kalijum igra neobično važnu ulogu u ishrani broskve. Ne treba je đubriti organskim đubrivima.

Za setvu rasada je potrebno oko 500 grama semena za hektar ili 2-3 grama po kvadratu. Seme zadržava klijavost 5-7 godina.

Nega broskve tokom vegetacije se sastoji u proređivanju, okopavanju i nagrtanju. Ova treća mera je veoma važna, jer poboljšava kvalitet korena, s obzirom da deo koji strči iznad zemlje ogrubi i odrveni. Zakidanje listova nije preporučljivo, jer se u njemu stvara hana koja se deponuje u plodu.

Broskva se vadi krajem jeseni, slično kao cvekla. Daje visoke prinose, 60-70 tona korena i 10-15 tona zelenog lišča koje je odlična hrana za stoku. Može da se ostavi na polju preko cele zime i koristi prema potrebi.

Hranljive vrednosti

Po hranljivoj vrednosti borskvi pripada jedno od prvih mesta ne samo među kupusnjačama, nego i povrćem uopšte.

Sadržaj suve materije u korenu kreće se od 20-25%, kao kod zelenog zrna graška. Od hranljivih materija najviše ima šećera, malo skroba, celuloze, hemiceluloze i pektina. Belančevina ima malo, ali ima dosta vitamina, necima, glikozida i minerala.

Kao i većina drugih korenastih vrsta povrća, neobično je bogata kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvožđem i manganom. Ima dosta vitaima C i eteričnih ulja, od kojih potiče specifičan ukus i miris mesa broskve.

U ishrani se koristi tokom zime i proleća i igra neobično važnu ulogu u snadbevanju organizma vitaminima i mineralima. Koristi se za pravljenje salata, čorbi, variva, slično kelerabi.

Može da se čuva na polju gde je i odrasla, u trapu i hladnjačama, gde treba podesiti temperaturu na 0-1 stepen i relativnu vlažnost vazduha 85-90%.

Izvor: „Svet povrća“

Komentari