Promene na tržištu paradajza: Srbi ga obožavaju, a evo odakle se uvozi

Promene na tržištu paradajza: Srbi ga obožavaju, a evo odakle se uvozi

Paradajz se po mnogo čemu razlikuje od drugih kultura – po strukturi proizvodnje, dužini sezone, obimu i načinu potrošnje. U Srbiji se paradajz konzumira u ogromnim količinama, pa ipak velike količine ove kulture se uvoze iz drugih zemalja. Poslednjih godina se jasno pokazuju promene na tržitu ovog povrća.

 

Distribucija uvoza paradajza u Srbiju 2008 i 2016 godine - ©  ITC Trade Map


Proizvodnju odlikuje potpuno odsustvo velikih zasada. Gajenje paradajza u baštama, odnosno na „otvorenom polju“, čini oko 80 odsto ukupne proizvodnje, u tunelima se proizvodi oko 15 odsto, a u plastenicima oko 5 odsto.

 

PROČITAJ JOŠ:

> Paprika bi mogla da bude naš novi brend i značajan izvozni proizvod

> Promene na tržištu tovljenika – cena će zavisiti od kretanja cena u Evropskoj uniji

> Od uvoznika šargarepe do lidera u izvozu


Potrošnja paradajza u Srbiji je među najvećima u svetu (26 kg/stanovniku), pri čemu je velika potrošnja svežeg paradajza (u periodu jul-septembar), kao i domaća prerada, dok je industrijska prerada relativno mala. Vansezonska potrošnja, iako značajno raste, daleko je ispod nivoa zapadnih zemalja. Potrošnja paradajza u prvom kvartalu godine ima izrazit trend rasta (1.160 tona je uvezeno 2008, a 3.540 tona 2016. godine). Ova potrošnja se uglavnom zadovoljava iz uvoza. Rast potražnje za ranim paradajzom je bio glavni pokretač rasta proizvodnje u zatvorenom prostoru, gde najveći rast imaju površine u tunelima targetirajući kasnu prolećnu proizvodnju (april), kada je velika potražnja, a cena je još uvek visoka.

Albanija od 2015. godine postaje dominantna zemlja uvoznica u Srbiju, dominacija Makedonije je ugrožena kako kvantitetom, tako u poslednje vreme i kvalitetom.

Distribucija uvoza paradajza u Srbiju 2008. i 2016. godine

Samo mali broj proizvođača se odlučuje na stakleničku i plasteničku proizvodnju u visokim objektima. Razloge treba tražiti u:

  1. Niskoj ceni tokom sezone otvorenog polja (u poslednje vreme se pokušava pronaći izvozno tržište u ovom periodu i u velikoj meri će nove površine pod staklenicima zavisiti od uspeha u tome) 
  2. Konkurenciji u regionu gde su manji troškovi grejanja. 

Zato praktično zimska berba u Srbiji ne postoji – najranija proizvodnja počinje polovinom januara, a završava se početkom decembra. Rod je na tržištu najranije u martu, kada je već stigao paradajz is Makedonije i Albanije koji je cenovno, mada ne i po kvalitetu, konkurentniji. Zimska proizvodnja paradajza je izuzetno isplativa za plasman na domaće tržište, gde bi mogao u velikoj meri da se supstituiše uvoz uz postizanje visokih cena zbog konkurentnosti kvalitetom.

Problematika kod zimske proizvodnje je jako složena, ulaganja su izuzetno visoka (proizvodnja mora biti u staklenicima sa primenom najsavremenijih tehnologija uzgoja) i samo visoki prinosi (preko 500 t/ha) mogu obezbediti isplativo poslovanje. Jedan od najvećih problema je nedostatak znanja u ovoj vrsti proizvodnje.

Promena destinacije uvoza paradajza se desila prvenstveno zbog dobrih i pravovremenih odluka na jednom mestu i kašnjenja u pravim odlukama na drugom. Poslednjih godina došlo je do promene pravca uvoza paradajza u Srbiju – Albanija zamenjuje Makedoniju.

Osnovni razlozi smanjenja uvoza paradajza iz Makedonije jesu:

  1. Niske investicije u proizvodne kapacitete;
  2. Unapređenje konkurencije (prvenstveno iz Albanije, gde su bili vrlo uspešni u privlačenju investicija i alokaciji resursa na tržišnim principima);
  3. Agrarna politika koja nije stimulisala unapređenje proizvodnje;
  4. Alokacija resursa koja nije bila odgovarajuća, naročito tržište zemljišta. Albanija od 2015. godine postaje dominantna zemlja uvoznica u Srbiju, dominacija Makedonije je ugrožena, kako kvantitetom, tako u poslednje vreme i kvalitetom.

Procena prosečne potrošnje paradajza i uvoz u Srbiji za period 2008-2016.

Procena prosečne potrošnje paradajza i uvoz u Srbiji za period 2008-2016 - ©  ITC, FAO, Sistematizacija autora

Trend ukupnog izvoza paradajza Makedonije i Albanije Vrednost uvoza paradajza u Srbiju iz dominantnih zemalja uvoznica

Trend ukupnog izvoza paradajza Makedonije i Albanije Vrednost uvoza paradajza u Srbiju iz dominantnih zemalja uvoznica  - ©  ITC

Prerada paradajza u Srbiji je u velikoj meri zavisna od uvoza sirovine. Industrijski paradajz čini mali deo ukupne proizvodnje. Paradajz se uglavnom u preradu usmerava u godinama sa visokim prinosima, kada tržište ne može da primi celu ponudu sa otvorenog polja. Kečapi, sosevi, pirei i paste od paradajza su konkurentni na tržištu ukoliko se prave od jeftine uvozne sirovine, zbog čega domaći paradajz čini manji deo finalnog proizvoda (što onda industrija koristi u promociji njegovog kvaliteta).

Prerađivačka industrija kroz kooperaciju pokreće inicijativu za rast proizvodnje garantovanim otkupom, obezbeđivanjem mehanizacije za berbu, pružanjem savremene tehnologije. Ova proizvodnja može da bude konkurentna, ali zavisi od sposobnosti prerađivačke industrije da napravi kvalitativno konkurentan proizvod za domaće, regionalno ili neka druga tržišta.


Izvor:
SEEDEV

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica