Otkrivamo vam sve što niste znali o kupusu!

Velike količine vitamina i minerala koje se nalaze u kupusu činili su ga prioritetnom namirnicom trpeze kod drevnih Kineza, rimskih imperatora i grčkih filozofa.

 

Najstariji podatak o korišćenju kupusa pronađen je u Kini, a datira iz perioda 4.000 godina pre nove ere. Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže jin i jang ravnoteža u telu. Kiselili su ga za zimu i u njega dodavali bareni pirinač. U Evropi se razvijao od kamenitih sredozemnih obala, pa sve do Irske, iz divljeg kupusa (lat. Brassica oleracea), poznatijeg pod nazivom zelje. Drevni Grci su počeli da ga upotrebljavaju u 4. veku p.n.e, kada su zapisani prvi podaci o uzgoju kupusa u Evropi.

Diogen je prvi uočio hranjivu vrednost ove namirnice, dok je Teofrast već tada razlikovao tri vrste kupusa. Ova biljka je takođe bila omiljena hrana starih Rimljana. Rimski imperator Dioklecijan je u Splitu uzgajao kupus lisičar. O lekovitim svojstvima kupusa prvi je pisao Katon Stariji pre više od 2.200 godina. On u svojim zapisima ističe kupus kao diuretik, sredstvo protiv grčeva, sedativ za smirenje živaca i laksativ.
 

Glavica kupusa - wikimedia.org 

Gajenje kupusa

Kupus se gaji u ravnicama, rečnim dolinama i brdsko-planinskim područjima, ali može uspevati i na većim nadmorskim visinama, do 2.000 metara. U zavisnosti od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U slučaju kontinentalne klime, uvek je postrni, obično posle graška, luka, krompira i pšenice. Uglavnom najbolje uspeva na vlažnom i prohladnom području. Ne podnosi prejaku svetlost, uzgaja se iz rasada i, u zavisnosti od klimatskih uslova, može se navodnjavati.

Na prooranom zemljištu (25-30 cm), kupus se seje u redove, sa razmakom od 8 do 12 cm, a između biljaka sa razmakom od 3 cm. Optimalna temperatura za rast kupusa je između 15 i 18 stepeni C°, dok visoke temperature iznad 25 stepeni C° ugrožavaju rast i razvoj glavice. Mrazeve od -3 stepena C° dobro podnosi, a starije biljke mogu izdržati i -12 stepeni C°. Kupus je potrebno đubriti organskim đubrivom.
 

Kinezi su kupus smatrali biljkom kojom se postiže jin i jang ravnoteža u telu. 

Lekovitost kupusa

U kupusu se nalaze velike količine vitamina A i C. Takođe, sadrži kalcijum, belančevine i gvožđe. Hlorofil, koji je biljni hemoglobin, utiče na lečenje mnogih oboljenja, pa čak i anemije, dok celuloza poboljšava probavu i preventivno deluje kod prehlade i kašlja. Ima antioksidantno i antiseptičko dejstvo, te jača imunitet i sprečava brojne bolesti i tegobe.

Pomaže kod bolesti srca i krvnih sudova, bronhitisa, glavobolja, istegnuća mišića i ligamenata, malokrvnosti, mamurluka, modrica, plućnih bolesti, povišenog holesterola, prehlada i kašlja, proširenih vena, kožnih bolesti, regulisanja varenja, reume, stresa, uganuća, čireva i bubuljica. Listovi kupusa se stavljaju i kao obloge na opekotine i rane. Osim svežeg kupusa, kao izuzetno zdrav ističe se i kiseli kupus.
 

Glavice kupusa - wikimedia.org 

Kiseli kupus

Procesom kiseljenja u kupusu se stvara vitamin B12, koji potpomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca i održavanju nivoa gvožđa u organizmu. Takođe je bogat jedinjenjima sumpora, odličnim za prevenciju protiv raka želuca i iscelivanje oštećene kože od UV zraka. Laktobacili deluju kao probiotik i prirodno se nalaze u fermentisanim proizvodima. Dokazano je da blagotvorno utiče na bol u želucu i jača imunološki sistem.

Kiseli kupus utiče na dobro raspoloženje, a odličan je i u borbi protiv stresa. Pomaže kod izgradnje kostiju, jača imunitet i povećava snagu mišića, doprinosi obnavljanju istrošenog vezivnog tkiva, blagotvorno deluje na organe za varenje, želudac i creva, podstiče izlučivanje štetnih materija iᴢ organizma, blagotvorno deluje i na funkcionisanje srca i krvotoka, jer snižava povišeni holesterol, pospešuje zarastanje rana, te pozitivno deluje i na funkcionisanje mozga i nervnog sistema.

Zimi iskoristite sezonu kiselog kupusa, a leti ga koristite u ishrani kao salatu i sigurno ćete osetiti poboljšanje u organizmu.

Komentari