Paradajz je sveti gral svake bašte, ali može da se gaji čak i u gradu, na terasi. Jednostavno, posadite ga u saksiju umesto neke veće ukrasne biljke. Višestruko će vam se vratiti.
Paradajz se sadi kada prođu opasnosti od kasnih mrazeva, a to je period kraj aprila – početak maja. Možete da nabavite rasad ili da ga uzgojite iz semena. Nemojte se plašiti uzgoja iz semena jer paradajz dobro uspeva i na taj način. Čak i ako posadite samo jedan, kada plodovi počnu da sazrevaju imaćete svake nedelje mogućnost da jedete svež paradajz, a na kraju leta i da napravite domaći sok od paradajza.
Šta je prvo što morate da znate?
Ključ uspeha uzgajanja pradajza u saksiji je pravilno planiranje.
Prvo, proverite da li ste odabrali lokaciju sa najmanje 8-10 sati sunca (6 sati sunca je minimum).
Možda vas zanima
Zatim, sledite dole navedene testirane savete, kako biste naučili da izvučete maksimum iz minimalnog prostora i uzgojite zdravu i snažnu biljku.
1. Izaberite pravu vrstu paradajza
Odaberite vrstu koja je žbunasta i kompaktna ili niska. Obično su one najbolje za kontejnere jer rastu do definisane veličine (ne više od 90-120 cm) i dobijaju cvetove i zameću plodove gotovo istovremeno, što ih čini pouzdanim i predvidivim na tesnom prostoru.
Ukoliko imate prostora i dovoljno veliku saksiju možete odabrati da gajite i visoku biljku koja će vam dati obilje plodova tokom celog leta.
2. Počnite sa zdravom i jakom sadnicom
Ukoliko ste se odlučili da kupite sadnicu od rasadnika potražite biljku sa debelom i čvrstom stabljikom i zdravim zelenim lišćem, bez oštećenja od insekata, opeklina od sunca ili pojave žute boje (što ukazuje na probleme sa zalivanjem ili deficit hranljivih materija).
3. Odaberite veliku saksiju
Saksija treba da bude bar zapremine od 40 litara. Ako je reč o većoj sorti, da bi paradajz imao prostora da napreduje biće potrebna i saksija od 75 litara. Ukoliko odaberete manje saksije, biljka jednostavno neće biti produktivna koliko bi mogla. Bitno je da saksija ima rupu da bi se cedio višak vode i tacnu gde će se taj višak vode cediti.
4. Koristite visokokvalitetno zemljište
Najbolje je odabrati organsku, višenamensku zemlju. Kako biljke rastu u ograničenom prostoru treba im najbolja moguća nega. Sledeće godine izbegavajte da koristite zemlju iz prošle sezone posebno ako su biljke napadale štetočine ili bolesti. Pospite oko 10 cm zemlje po dnu saksije, a onda pratite korak 5.
5. Prihrana biljke pre sadnje
Kako paradajz raste u ogračenom prostoru, on uzima samo onu hranu koju ima u zemljištu, odnosno koju mu vi date. Pre nego što stavite sadnicu u saksiju, dodajte sledeće sastojke na zemlju u saksiji:
- ½ šolje đubriva koje više ima fosfora
- Šaku izdrobljenih ljuski od jaja
Na ovu mešavinu stavite još 10 cm zemlje, a zatim treba presaditi biljku u saksiju.
6. Sadnja paradajza
Nežno otkinite donje listove, tako da stabljika paradajza bude za jednu trećinu bez listova. Izvadite biljku iz kontejnera i smestite u centar saksije. Napunite saksiju sa zemljom sve do zadnje grupe listova na stabljici. Na vrh zemlje pospite pola šolje đubriva za opštu namenu i dobro zalijte biljku.
7. Zalivanje
Tokom rasta biljke, temeljno je zalivajte dok tlo ne bude ravnomerno vlažno. Baštovani obično zaliju biljku jednom, sačekaju da prođe 10 minuta, pa opet zaliju i sve tako dok se voda ne pojavi u tacni.
Pravilno zalivanje je ključ uspeha. Premalo ili previše vode može da zaustavi rast biljke, da doprinese razvoju nekih bolesti ili da postakne štetočine da biljku napadaju jer je oslabila pod stresom.
Zalivajte koren, ne i lišće biljke.
Nakon inicijalnog zalivanja verovatno nećete morati da zalivate narednih 3 dana. Proverite svojim prstom. Ako je prvih 3-4 cm zemlje suvo – potrebno je zalivanje. Biljke u saksijama isušuju se mnogo brže, nego biljke koje su u zemlji, te nije neobično da će biti potrebe da je zalivate svaki drugi dan, posebno kada temperature počnu da se penju sve više i više. Što je saksija manja, to se zemlja brže isušuje i potrebno je češće zalivanje.
8. Dodajte potporu
Da ne biste oštetili koren, dodajte potporu u ranoj fazi razvoja, pre nego što biljka postane prevelika. Ako uzgajate žbunasti paradajz, metalne konusne mreže mogu biti odličan izbor. Ako ste izabrali neku višu sortu, postavite štap na koji ćete vezivati stabljiku, kako se ne bi slomila pod teretom ploda.
9. Malčirajte zemlju
Malčiranje je dobra tehnika za uzgoj biljaka u saksijama jer će zadržati vlagu u zemlji.
10. Prihrana biljke tokom sezone
Čak i uz prihranu koju ste stavili u rupu prilikom sadnje, paradajz traži dodatnu prehranu.
Možete koristiti izbalansirano organsko ili mineralno đubrivo. Ako koristite minaralno đubrivo u fazi intezivnog rasta plodova, treba da koristite NPK 20:10:20, sa dodatkom kalcijuma.
Izbegavajte đubrivo sa visokim udelom azota, jer ćete na kraju imati biljku sa bujnom zelenom masom ali bez cvetova ili plodova.
Obavezno otkidajte zaperke, čim ih ugledate, da ne biste dobili preveliki žbun. To bi trebalo da radite na svakih 3 do 5 dana.
Izvor: Garden Betty
Komentari