Evo kako je bilo na Savetovanju povrtara u Novom Sadu

Prošle subote, u Velikoj sali i holu Master centra Novosadskog sajma, pod nazivom „Savremena proizvodnja povrća“, održalo se 18. po redu Savetovanje povrtara. Ono je okupilo više od 500 učesnika, povrtare iz raznih krajeva Srbije, predstavnike domaćih i stranih kompanija, udruženja i zadruga, profesore sa fakulteta i neke od najvećih stručnjaka iz ove grane poljoprivrede.

Tradicionalno, savetovanje su organizovali Vojvođansko društvo povrtara i Odbor za selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Profesor Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu preneo nam je koje su teme bile zastupljene na predavanjima.

Na zahtev profesionalnih proizvođača, sada već tradicionalno, održavamo ovu za povrtare najznačajniju manifestaciju. S obzirom na to da je ova godina i klimatski i ekonomski bila veoma teška za poljoprivrednike, teme su usklađene sa aktuelnim problemima“, ističe Ilin.
 

Štand na Savetovanju povrtara - ©Agromedia 

U prvom bloku predavanja tri glavne teme bile su vezane za tehnološke procese proizvodnje povrća, sa aspekta sistema proizvodnje, plodoreda, racionalnog i kvalitetnog đubrenja, kako na otvorenom polju, tako i u različitim tipovima zaštićenog prostora. Govorilo se i o jednoj novoj povrtarskoj vrsti na našim geografskim širinama“, rekao je profesor Žarko.

Reč je o tropskoj vrsti koja je počela da se proizvodi i kod nas, pa smo želeli da kolegama agronomima i profesionalnim povrtarima saopštimo rezultate istraživanja u proizvodnji slatkog krompira. Bilo je i tema koje su u vezi sa zaštitom povrća od štetnih insekata, pre svega sa aspekta zaštite od zemljišnih štetočina“, dodaje profesor.
 

Predavanje na Savetovanju povrtara - ©Agromedia 

Na ovogodišnjem predavanju bilo je još reči i o mrkvinoj lisnoj buvi, zaštiti od prouzrokovača bolesti povrća, kontrolisanju ostataka pesticida i zdravstvenoj bezbednosti povrća, kao i o ekonomičnosti proizvodnje povrtarskih kultura. Sve ove teme, osim agronoma, birali su i profesionalni povrtari.

Laza Đukić, povrtar iz Gospođinaca, rekao nam je: „Imamo oko 40 hektara pod voćem, povrće gajimo na oko 300 hektara na otvorenom polju i još 3 hektara pod plastenicima, a ostalo su ratarske kulture koje gajimo zbog plodoreda.
 

Udruživanje je univerzalan lek za sve probleme povrtara u Srbiji!

Luk je najzastupljenija kultura na našem imanju, zatim šargarepa, pa kupus. Zato imamo mnogo razloga da posećujemo ovaj skup povrtara. Savetovanje je zaista veoma dobro, uvek se obrađuju nove i aktuelne teme, a odlična je prilika i da se sastanemo sa kolegama povrtarima. Nećemo mi nikada sve saznati, ali ponešto smo čuli“, dodaje Đukić.

Još jedan od redovnih posetilaca Savetovanja povrtara je i gospodin Pavel Valent iz Lalića. On već godinama profesionalno gaji krompir i beli luk i to na oko 25 hektara zemlje.
 

Štand na Savetovanju povrtara - ©Agromedia 

Pavel Valent, povrtar iz Lalića, ističe: „Ovo savetovanje je u mojoj branši i odlična je prilika da se malo oplemenimo, edukujemo i budemo u trendu sa đubrivom, prodajom, marketingom, tehnologijama i tako dalje. Ribari idu na pecanje, pevači na pevanje, a mi na naš skup povrtara“.

Ove godine potvrdili smo ono što smo znali, a i to je dobro, da se utvrdi gradivo. Naravno, ima i nekih novina kada je reč o semenima i đubrivima. Malo je bilo reči i o tome da proizvesti povrće može svako, ali ne može svako i da ga proda. Kriterijumi koji se odnose na kvalitet su veoma strogi i moramo se stalno edukovati i žrtvovati da bismo ispunili sve što supermarketi traže od nas“, dodaje on.
 

Proizvesti povrće može svako, ali ne može svako i da ga proda!

Sreli smo i Tihomira Bojanića iz Čalme kod Sremske Mitrovice. On je, sa prinosom od 80 tona paradajza po hektaru, već godinama rekorder u proizvodnji ovog povrća.
 

Koliko je paradajz isplativiji od pšenice?

Svake godine dolazim, jer na ovom savetovanju može mnogo da se nauči. Ovde dolazi mnogo kvalitetnih stručnjaka, tu su brojne semenske kuće, ali i naši prijatelji. Ove godine mi se posebno dopalo predavanje o novoj sorti paprike i o zaštiti povrća. Svako koga bilo šta o povrtarstvu zanima, ovde može da nauči“, zaključuje Tihomir Bojanić, povrtar iz Čalme.
 

Štand na Savetovanju povrtara - ©Agromedia 

Naravno, i predstavnici brojnih kompanija iskoristili su priliku da na ovom savetovanju povrtarima predstave svoje proizvode.

Dušan Stevanović iz kompanije „Semenarnacoop“ rekao nam je: „Kod nas su paprike hit. Najveći rezultati i najbolje selekcije su iz vrsta paprika koje mi sada prezentujemo. Ovde, osim profesionalnih proizvođača, ima i mnogo amatera koji sutra takođe mogu biti profesionalci. Zato je naš cilj bio da upoznamo te ljude, da im pokažemo ono što u ovom trenutku za njih imamo najbolje i, normalno, da obnovimo prijateljstva sa mnogim ljudima.
 

Ribari idu na pecanje, pevači na pevanje, a mi na naš skup povrtara.

Po semenu svog povrća, kompanija „Syngenta“ povrtarima je već odavno dobro poznata.

Arpad Dudaš iz kompanije „Syngenta“ rekao nam je: „Mi smo danas ovde doneli raznovrstan propagandni materijal, grupisan po kulturama. Ono što bih istakao i ono što nam je veoma važno jeste da imamo zaista divan program lubenica i tu ʹSyngenta stavlja veliki naglasak na kvalitet. Razlika u plodovima je zaista ogromna i zato se za naše lubenice interesuju mnogi  proizvođači.
 

Nećemo mi nikada sve saznati i naučiti, ali ponešto smo čuli.

Jedan od štandova koji je privukao najveću pažnju posetilaca, verovatno zbog različitih poslastica i zimnica koje su na njemu bile izložene, jeste štand udruženja povrtara „Banatska lenija“ iz Kikinde.

Zoran Gocić, predstavnik udruženja poljoprivrednika „Banatska lenija“ iz Kikinde, ističe: „Edukacija je uvek važna. Bilo je ovde mnogo dobrih predavanja, neki ljudi se malo druže, drugi prodaju svoju robu ili izlažu, treći razmenjuju iskustva. Mi smo kao novinu doneli sok od bundeve, a imamo i sok od trnjine, koji je po sastavu sličan aroniji. Izložili smo nekoliko vrsta sirupa, ajvar od zelenog paradajza i čuveni vojvođanski slatkiš kitnikez.“
 

Predavanje na Savetovanju povrtara - ©Agromedia 

Ovogodišnjom proizvodnjom uglavnom su zadovoljni samo veliki povrtari. Malima, kako smo saznali, da bi svoj posao olakšali i učinili ga isplativijim, uglavnom nedostaje još mnogo. Jedni ne mogu da postignu kvalitet koji zahtevaju domaći kupci, drugi količinu koju traže stranci, a trećima su potrebna skladišta u kojima bi njihova roba mogla da čeka odgovarajuću cenu.

Naravno, svi ovi problemi su rešivi, a kao što verovatno već pretpostavljate, udruživanje je univerzalan lek za sve njih. Zašto ovaj lek nije dostupan svima i ne deluje podjednako na sve poljoprivrednike, jedna je od tema kojima ćemo se baviti narednih dana.

Sagovornici:
Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Laza Đukić, povrtar iz Gospođinaca
Pavel Valent, povrtar iz Lalića
Tihomir Bojanić, povrtar iz Čalme
Dušan Stevanović, „Semenarnacoop“
Arpad Dudaš, „Syngenta“
Zoran Gocić, „Banatska lenija“
Dragana Vučković, zaštitar bilja „Delta Agrar“
Poman Jon, povrtar iz Zrenjanina
Sava Anželej, povrtar iz Žablja

 

Komentari