Mlada pčelarka iz Kule se snažno bori za očuvanje pčela

Uprkos tome što se godinama unazad govori da mladi nemaju tendencije da se okrenu agraru, ima i onih mladih ljudi koji žele da se bave poljoprivrednom delatnošću na porodičnim gazdinstvima i nastave tradiciju. Mi smo razgovarali sa jednom od njih, naša sagovornica Jelena Majstorović iz Kule gaji ogromnu ljubav prema pčelarstvu i u velikoj meri doprinosi razvoju porodičnog pčelinjaka.

PčelinjakFoto: Jelena Majstorović

Ljubav prema pčelarstvu razvila se od malih nogu

Jelena Majstorović ima samo 21 godinu, a aktivno učestvuje u svim poslovima u pčelinjaku. Ljubav prema pčelarstvu se javila kada je imala 13 godina i tada je prvi put ušla u pčelinjak, a kako kaže odmah joj se razvila želja da sazna više o toj delatnosti.

„Moja ljubav prema pčelarstvu razvila se još na samom početku. Svaki put kada bih otišla u pčelinjak naučila bih nove stvari. Jedna od najlepših uspomena jeste ona iz najranijih dana kada mi je tata pokazao ram sa leglom i kada sam prvi put ugledala pčelinja jaja“, rekla je naša mlada sagovornica.

U okviru Pčelarstva Majstorović nalazi se 70 košnica i pčele su stacionarno u Kuli. Kako kaže, sele ih po različitim pašama i trude se da iskoriste sve što priroda nudi. Pčele vode na jabuku, uljanu repicu, bagrem, lipu i suncokret. Nakon i između svake paše pčele su na livadama i u okolnim šumicama.

Godišnja proizvodnja meda na ovom gazdinstvu se kreće od 2 do 3 tone.

„Ne znam da li bih mogla izdvojiti jedan posao u pčelarstvu kao omiljeni, sve mi je prilično uzbudljivo. Mi sve poslove radimo zajedno. Trenutno zbog obaveza na fakultetu nisam u mogućnosti da stalno budem sa porodicom. Međutim, lokalna prodaja, vrcanje, točenje meda u tegle, pravljenje melema su poslovi koje svi podjednako radimo. Ovih dana sam usmerena na onlajn prodaju“, rekla je Jelena Majstorović.

Kako kaže, njena mama je najzaslužnija za smišljanje novih proizvoda i estetiku. Pored meda, porodica Majstorović skuplja polen i propolis. Med kombinuju sa različitim sastojcima i prave mešavine sa orasima, koprivom, anisom, golicom, suvim i koštunjavim voćem. Čisti pčelinji vosak koriste za izradu melema i balzama za usne.

Prenošenjem informacija i znanja širi svest o značaju pčela

Jelena Majstorović koja je inače studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu veliki je zaljubljenik u prirodu i trudi se da edukuje mlade o značaju uloge pčela na našoj planeti.

Pčelarka u polju suncokretaFoto: Jelena Majstorović

„Verujem u „širu sliku“ i „veće dobro“. Želela bih da aktiviram ljude da budu odgovorniji, a da bi to postali moraju biti svesni koliko smo mi usko povezani sa prirodom. Pčele su najvažniji i najbrojniji oprašivači biljaka. Pored medonosnih, to jest onih od kojih imamo korist, postoje hiljade različitih vrsta pčela. One imaju važnu ulogu na planeti. Vreme da to shvatimo. Zaista je važno da istinski razumemo njihov značaj i da ih zaštitimo” naglasila je sagovornica našeg portala.

Ona izdvaja nekoliko dana mesečno da svim zainteresovanima prenese znanja i informacije o pčelama kroz zanimljiv sadržaj. Pridružuje se mnogim udruženjima i akcijama za zaštitu životne sredine. Ima u planu izradu sajta za koga će pisati duže edukativne tekstove sa pozivom na korisne akcije.

Snažnom voljom i predanošću Jelena Majstorović je nastavila porodični posao u pčelarstvu, dajući mu novu dimenziju kroz razvoj onlajn prodaje.  Takođe, nije odustala od svojih drugih interesovanja, te je pronašla način da animira mlade ljude i svoje kolege pčelare da zajedno vode brigu o očuvanju pčela.

Komentari