FRUŠKOGORSKI DIVLJI ŠIPURAK: nutritivan, ali nezgodan za obradu

FRUŠKOGORSKI DIVLJI ŠIPURAK: nutritivan, ali nezgodan za obradu

Kada se udruže advokat, menadžer ljudskih resursa, magistar ljudskog razova, IT programer i poslovni konsultant dobiju se proizvodi od divljeg šipurka! Po malo neobično, jer niko od njih nije iz sveta agrara, ali ih je osim prijateljstva povezala ljubav prema prirodi.

Dolina šipurka Fruška Gora

Kako nam je ispričao Vladimir Miletić, direktor poljoprivredne zadruga ”AlmaRosa”, oko koje je okupljena ova grupa ljudi, sve je počelo kada su  pomagali prijatelju da pronađe veću poljoprivrednu parcelu na koju bi sa Kosmaja preselio farmu koza i proizvodnju artizan kozjeg sira. U tom traganju, na samom obodu Nacionalnog parka Fruška Gora došli su, kako kaže, do njihove ”doline divljeg šipurka”.

”Ostali smo zatečeni prizorom, te koliko smo uspeli da do sada saznamo, verovatno jedinstvene površine pod šipurkom na Fruškoj Gori. Ostalo je istorija i potvrda, da je nemogućnost na jednoj, mogućnost na drugoj strani. Takođe, šipurak u našoj zajednici se od uvek visoko kotirao kao retko zdrava i kvalitetna namirnica. Neko bi rekao da smo do svega došli sasvim slučajno, ali smo mi duboko uvereni da nema slučajnosti”, priča Vladimir.

I ova ”dolina šipurka”, omeđena lipovom i bagremovom šumom, te bogata trnjinom i belim glogom, za njih je kažu, predstavljala izazov i mogućnost razvoja. Nakon toga više se nisu dvoumili ” već samo pitanje šta i kada učiniti nešto sa tim”.

Iza njih su tek dve godine rada u kojima su nastali namaz, preliv i liofilizovani prah od divljeg šipurka.

Kuvanje šipurka Alma Rosa

”Radi se isključivo o divljem šipurku samo sa jednog potesa, za koji smo prošle godine podneli zahtev za sertifikaciju geografskog porekla. Plod  je dvostruko ručno selektiran, tako da je obrađen samo zdrav šipurak, bez gotovo i jedne primese – lista, grančica ili drugih nečistoća. Prahu je liofilizacijom omogućen produžen rok trajanja bez degradacije nutritivnih vrednosti minimalo pet godina, lak je za korišćenje i potrebno je manje prostora za skladištenje”, kaže naš sagovornik.

Proizvodnja zavisi od godine, a 2021. preradili su oko 1400kg šipurka, od čega je deo ploda završio i u rakiji.


”Većinu proizvodnih poslova obavili smo uslužno, uz našu kontrolu procesa i jasne upute, sa sličnim zadrugama i poljogazdinstvima. Liofilizaciju radimo u jednom pogonu u Zrenjaninu, a preradu u namaz i preliv u poljozadruzi u Novim Karlovcima”,  navodi direktor poljoprivredne zadruga ”AlmaRosa”.

Selekcija šipurka Alma Rosa

Proizvodi nastaju po jedinstvenoj recepturi. To je spoj tradicionalnog načina pripreme ovog voća uz malo inovacija. Kako bi se dobio specifičan balans ukusa, Vladimir objašnjava, da su u namazu i prelivu prisutna samo dva sastojka – visok sadržaj voća i najkvalitetniji nerafinisani šećer od šećerne trske koji se može naći na tržištu.


Kaša se kuva na nižim temperaturama, te pasterizuje  ”zbog očuvanja nutritivnih vrednosti gde se dobija viši sadržaj vitamina C nego kod svežeg limuna, a prah je samim procesom liofilizacije zadržao visoke sirovinske nutritivne vrednosti”.

Inače, po nekim istraživanjima, fruškogorski divlji šipurak je jedan od nutritivno najboljih na svetu sa visokim sadržajem selena i mangana, mikroelemenata i vitamina.


”Sam šipurak je nezgodan za obradu uz velike troškove, naročito ako se postave visoki standardi kvaliteta, kao u našem slučaju. Međutim, kada se ljudi upoznaju sa našim proizvodima, reakcije su više od odličnih jer smo, mogu slobodno reći, sa našim proizvodima jedinstveni na našim prostorima i šire. Dovoljno je da istaknem da smo, po svim urađenim pretragama tržišta, verovatno jedini na svetu koji smo liofilizovali ceo plod  divljeg šipurka, a upravo nutrijenti iz svih delova šipurka predstavljaju gotovo idealnu nutritivno-lekovitu kombinaciju koju samo priroda može da osmisli”, kaže Vladimir Miletić.

Kada je u pitanju tržište, ono je po Vladimirovim rečima, usmereno pre svega ka sladokuscima i onima koji cene kvalitet i poreklo ”naše proizvode najviše kupuje srednja i viša klasa sa izraženim osečajem za kvalitet i prefinjeni ukus, te osvešćeni ljudi koji se pimarno brinu o svom zdravlju. Delom na to utiče i cena jer su troškovi proizvodnje jako visoki”.

Tekst: Dejan Davidović

Fotografije: Poljoprivredna zadruga ”AlmaRosa”

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica