Gornja Trnava je selo opštine Topola, gde se skoro svaki meštanin bavi voćarstvom. Mladi iz ovog sela nastavljaju porodičnu tradiciju nakon završene srednje škole ili poljoprivrednog fakulteta kroz proizvodnju jabuka, šljiva ili višanja. Porodica Nikole Vasiljevića (25) broji čak 14 članova, ali zahvaljujući dobroj organizaciji i raspodeli posla uspevaju da obave sve poljoprivredne radove na vreme u svojim voćnjacima na ukupno 15 hektara površine.
Možda vas zanima
„Ima nas dosta, što je velika prednost kad je u pitanju rad i organizacija na selu. U sezoni ipak moramo da unajmimo dodatnu radnu snagu, ali značajno manje nego ostala poljoprivredna gazdinstva”, kaže Nikola.
Voćarstvo najkonkurentnije, dok sektor prerade već godinama nema uspeha
Iako od mehanizacije imaju skoro sve što je potrebno za njihove zasade pod vinogradom, višnjom, nektarinom, jabukom, a najviše šljivom, zbog rasparčanosti parcela, nisu uspevali da sve agrotehničke mere obavljaju na vreme jednim voćarskim traktorom.
„Prošle godine podneli smo zahtev za nabavku novog traktora i dobili smo. Imali smo već jedan, ali on nije bio dovoljan da bismo sve agrotehničke mere mogli da uradimo u svim voćnjacima na vreme i kvalitetno. Naši voćnjaci su na različitim stranama, neki čak devet kilometara daleko od kuće, pa kada se sve prska u danu, jednim traktorom nismo mogli da uradimo sve što smo planirali”, objašnava ovaj mladi voćar iz Trnave.
Zdravim sadnim materijalom do uspešne proizvodnje voća
S obzirom na to da poljoprivredna proizvodnja porodice Vasiljević nije ukrupnjena, što predstavlja dodatni trošak, uz pomoć dva voćarska traktora, Nikola i njegov brat moći će da obavljaju sve radove u voćnjacima u isto vreme na različitim lokacijama, kako bi obezbedili dobre i kvalitetne prinose.
Prosečan prinos naše šljive po jednom hektaru je 30 do 40 tona, jabuka od 35 do 40 tona, ali pošto imamo tri sorte koje stižu u različito vreme, ne možemo uvek tačno da ispratimo količinu prinosa.
Porodica Nikole Vasiljevića, osim proizvodnjom, bavi se i otkupom kako voćarskih tako i povrtarskih kultura. Prošle godine su bili direktni izvoznici voća za Rusiju i zemlje Evropske unije, međutim, zbog novih uslova, ove godine njihova roba naći će se na običnim i kvantaškim pijacama i u veleprodaji.
Podsecanje korena – agrotehnička mera za intenzivne zasade
„S obzirom na to da imamo svoju hladnjaču, prošle godine smo bili direktni izvoznici za Rusiju, međutim, ove godine zbog nove Uredbe da mogu da uvoze samo oni koji imaju hladnjaču kapaciteta 500 tona, a mi ne proizvodimo toliko, biće nam problematično. Mislili smo čak i da proširimo svoju proizvodnju, ali to su veliki novci koji moraju da se ulože. Što se tiče izvoza, Evropa nije problem, ali Rusija sada jeste i malo njih će ispuniti taj uslov”, kaže Nikola i dodaje da što se tiče tržišta, ipak nemaju razloga da budu nezadovoljni.
S druge strane, za nove izazove koje donose potrebe tržišta i novi uslovi izvoza, dodatna mehanizacija u vidu još jednog voćarskog traktora koji je Nikoli Vasiljeviću olakšao proizvodnju, neće biti dovoljna.
Priprema zemljišta za borovnicu
„U planu nam je i sušara, jer postoji sezona u godini kada se slabije prodaje sveže voće, pa se više traži sušeno, a i lakše je ući u veće trgovinske lance kada imaš veći izbor i količinu robe da ponudiš nego samo jednu kulturu. Sa sušarom bismo zaokružili proizvodnju, pa bi naša roba bila na tržištu tokom cele godine”, veruje Nikola.
Komentari