Većina voćara tretira svoje zasade hemijskim sredstvima i više od dvadeset puta. Profesor Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da za tim nema potrebe ako se pravilno obavlja prskanje, mi smo se zapitali gde voćari najčešće greše?
U poređenju sa ratarskim kulturama, hemijska zaštita voća je kompleksnija i zahteva mnogo više pažnje.
„Prskanje voća je apsolutno drugačije od tretmana u ratarstvu. Voćari su vezani za svoje voćnjake, što ne možemo reći i za ratare jer im se kultura menja na godišnjem nivou. Voćari za grešku koju naprave osećaju posledice godinama. U ratarstvu imate površinu, metar kvadratni, nažalost i u voćnjacima se najčešće koristi taj normativni momenat prema površini, a zanemaruje se lisna masa koju voćnjak ima“, objasnio je profesor dr Aleksandar Sedlar.
Možda vas zanima
Svaki voćnjak je priča za sebe, nemoguće je postaviti standard koji će da važi za sve isto.
„Geometrija mlaza, ono što izađe iz atomizera mora da bude u što većoj meri podudarno sa geometrijom voćnjaka. Neophodno je izmeriti voćnjak, dužinu, širinu i visinu voćnjaka, znati uzgojni oblik i napraviti neku krivu koja ima ispupčenje na sredini ili na vrhu pa prema tome podesiti ugao mlaza rasprskivača i geometriju mlaza, na to se još dodaje pravilan izbor vazdušne struje i brzine kretanja“, ističe Sedlar.
Zapitali smo se gde voćari najčešće greše?
„Kod voćara je veliki strah, imate situaciju da voćari rade i preko 20 tretmana jabuke, mi smo uspešno radili 12 tretmana u najkišnijim godinama, ali to je podrazumevalo da mi tačno odredimo momenat tretiranja, da usaglasimo brzinu kretanja i da vazdušna masa odgovara masi lišća. Tada su uštede ogromne, odnosno troškovi su mnogo manji“, objasnio je profesor Aleksandar Sedlar.
Svaka greška u voćarskoj proizvodnji skupo se plaća. Pravilnim izborom i podešavanjem prskalica voćari obezbeđuju sigurne prinose, ali i veliku uštedu novca.
Sagovornik:
Prof. dr Aleksandar Sedlar, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Komentari