Prskanje voćarskih kultura zahteva posebnu pažnju, pored toga što je važna pravovremena i dobra zaštita voća uz što manje finansijske gubitke, svi koji nesavesno prskaju voće i do 30 puta godišnje, bacaju hemiju u vetar i prekomerno zagađuju životnu sredinu.
„Norma koju vole da koriste naši voćari je 1000 litara po hektaru, od toga 600 litara ne stigne na biljku. Od toga 400 litara odlazi u zemljište, a 200 u vazduh gde će ispariti, znači to je više od 50 odsto preparata da nije stiglo gde bi trebalo. U porvtarstvu je to nešto manje u zavisnosti od tipa rasprskivača koji koristimo, ali i tu su gubici oko 25-30 odsto, sve je to direktna šteta. Zagađujemo okolinu i na to je obavezno da se obrati pažnja“, objasnio je profesor dr Aleksandar Sedlar.
Prskanje voća daleko komplikovanije od ratarskih kultura
Možda vas zanima
Proizvodnja i primena sredstava za zaštitu bilja dobija u savremenom životu sve veći toksikološko-epidemijski karakter. Prema nekim podacima bez primene pesticida dobijalo bi se samo do 30% današnjeg prinosa velikog broja hranljivih produkata. Rešenje problema mora biti globalno, do tada, svako može da počne sa čišćenjem u svom dvorištu, za početak pravilnim izborom rasprskivača.
Sagovornik:
Prof. dr Aleksandar Sedlar, Poljoprivredni fakultet Univeriziteta u Novom Sadu
Komentari