Da li ćemo i ove godine ostati bez subvencija za gorivo?

Dan uoči sednice Vlade Srbije ministar poljoprivrede obradovao je poljoprivrednike sigurnom najavom da će vlada usvojiti uredbu o subvencionisanju goriva za poljoprivredu što bi trebalo da bude snažan podsticaj srpskom agraru. Nedimović se danas oglasio rekavši da je model spreman ali da će to prvo podeliti sa premijerkom i ministrom finansija. Međutim, sudeći prema izjavama nekih proizvođača šanse da ove godine dobiju subvencije za dizel su veoma male.

 

Subvencije za gorivo - © Pixabay 

 

I pored optimističnih izjava sa vrha države, u prvom redu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje smo slušali i prošle i ove godine, srpski poljoprivrednici će drugu godinu za redom svoju zemlju obrađivati koristeći gorivo koje je na vrhu najskupljeg u regionu. Istina, između redova, neki vladini činovnici i pojedini agroanalitičari smatraju da bi moglo da dođe i do nekih povoljnijih rešenja, odnosno smanjenje akciza na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi, ali u to zemljoradnici ne veruju.

Kao što smo već rekli, zvaničnih izjava da li će i ove godine izostati subvencije za gorivo nema, za razliku od prošle godine kada je krajem marta ministar Nedimović bio izričit u izjavi „da je država odrešila kesu onoliko koliko je mogla“. To je obrazložio podacima o nekim drugim subvencijama koje su generalno uzevši naišle na odobravanje poljoprivrednika.

Pri tom su se imale u vidu podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vidu subvencija za đubrivo u visini od 4.000 dinara po hektaru. Pored toga bilo je i veliko interesovanje poljoprivrednika za obnavljanje mehanizacije, kao i neke druge pogodnosti koje ministar Nedimović okarakterisao strateški važnim za naš agrar.

„Svako poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji može da koristi izuzetno povoljne kredite za subvencionisanje. To, praktično, znači da smo kamatnu stopu, koja kod komercijalnih bankarskih pozajmica iznosi sedam do osam odsto, spustili na jedan odsto za korisnike mlađe od 40 godina, odnosno na tri odsto ako je reč o ostalim kategorijama. Kredit u visini do 5.000 evra, mogu se iskoristiti za nabavku repromaterijala, semena, đubriva i ostalih sredstava“, rekao je uministar Nedimović.

 

Subvencije za gorivo - © Pixabay

 

Poljoprivrednici i udruženja: „Subvencionisano gorivo najveća pomoć“

U Udruženju poljoprivrednih proizvođača isticano je u više navrata da je za njih od od presudnog značaja pomoć države za nabavku goriva ne osporavajući ni efekte iz ponuđenih subvencionisanih kredita za proizvodnju i nabavku repromaterijala.

„U ratarstvu se troši 60 do 100 litara dizela po hektaru, što znači da je gorivo velika stavka za sve proizvođače. Podsetiću da se u svim susednim državama da se u svim susednim državama nabavka goriva subvencioniše, pa ne čudi što naši proizvodi nisu konkurentni za tržištu“, rekao je za jedan dnevni list Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.

Rade Čolović, uzorni mladi poljoprivrednik iz Lasca kod Kraljeva i njegov komšija Gordan Kostović iz susednog sela Dedevci, kao i mnogi drugi poljoprivrednici, upozoravaju na to im uplate svake godine kasne, odnosno da se prebacuju iz jedne u narednu godinu zbog čega se najčešće razgovara o isplati duga za realizovanu proizvodnju, a manje o tome kako dalje poboljšati agrar.

 

Šta nije ispunjeno od datih obećanja poljoprivrednicima?

Vratimo se još jedanput na 2018.godinu; krajem marta te godine ministar Nedimović je poručio da je veoma bitno napraviti sistem po kome bi subvencionisani dizel bio dostupan onima koji se zaista bave poljoprivredom, što je naišlo na podršku poljoprivrednika.

 

 Subvencije za gorivo - © Pixabay

 

„Radimo na tome i u taj posao je, osim Asocijacije poljoprivrednika, uključeno i Ministarstvo finansija. Moramo da razdvojimo one koji se stvarno bave poljoprivrednom proizvodnjom od onih koji su samo upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, a mnogi od njih se, zapravo,ne bave tim poslom“, kazao je Nedimović

Dokle se s tim važnim poslom stiglo, nemamo pravih informacija, tek ove godine ponovila se prošlogodišnja priča. Prošle nedelje, tačnije 13. februara, ministar Branislav Nedimović rekao je RTS-u da će već sutradan, na sednici Vlade Srbije,biti razmotren model subvencija za gorivo za poljoprivredu i izrazio očekivanja da će one biti isplaćene krajem marta ili početkom aprila.

Nedimovićeva ideja bila je da bude 60 litara po hektaru subvencionisano određenom količinom što bi omogućilo da poljoprivrednici dobiju dizel po 100 dinara, što,po njegovim rečima,omogućava „finansijski uspeh“,odnosno dobro stanje u budžetu. Ministar je rekao i to da Vlada Srbije ove godine izdvaja sedam milijardi više za subvencije u poljoprivredi, te da će sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim razmotriti koji će model biti korišćen.

Međutim, pogledom na vladin sajt može se konstatovati da Vlada Srbije nije donela odluku o subvencionisanju plavog dizela.

 

Subvencije za gorivo - © Pixabay 

Olaka obećanja ili ima još nade?

U ovom trenutku je nebitno ko ima veću odgovornost što će poljoprivrednici i ove kao i prošle godine ostati bez subvencionisanog goriva; da li Ministarstvo finansija koje bi još uvek moglo da ukinu akcize ili Ministarstvo poljoprivrede, koje nije izvršilo veći pritisak da se ukinu akcize i na taj način stvori mogućnost za jeftinije gorivo.

Istina, ima nekih nagoveštaja, mada ne i od najodgovornijih zvaničnika, da bi do nekog rešenja moglo doći mada niko ne kaže kako, posebno ako se ima u vidu da finansiranje subvencionisanog goriva, kako tvrde agroanalitičari, nije upisano u trošak nijednog ministarstva, tako da i ako bude nekih iznenadnih povoljnih rešenja po poljoprivrednike, Vlada bi morala da nađe rezervne stavke.

 

Razdvojiti stare dugove od novih

Bilo subvencionisanog goriva u ovoj godini ili ne, što je za sada realnij ishod, ovu meru, po oceni stručnjaka, treba odvojiti od potrebe da se što pre uplate dugovi prema domaćinstvima za razne mere,a odnose se na prošlu i pretprošlu godinu. Zastoj u isplati u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava, iza kojih se, po nekim dosta pouzdanim procenama, krije iznos od više milijardi dinara.

Komentari