Profesor klarineta Lazar Kondić je 2000. godine na odseku za duvačke instrumente na Akademiji umetnosti u Novom Sadu diplomirao sa najvišom ocenom. Trenutno radi kao šef odseka za duvačke instrumente, solo i tradicionalno pevanje u Muzičkoj školi u Subotici. Međutim, on je započeo i da se bavi voćarstvom.
„To je druga strana moje životne priče. Ne bih rekao da je do toga došlo jedino iz ljubavi, nego da je to realna slika svih dugogodišnjih dešavanja na ovim prostorima i posledica tih dešavanja. Mlad čovek lako može da se snađe, ali kada dođe trenutak osnivanja porodice i stigne prinova, stvari se menjaju za 360 stepeni“, kaže Lazar Kondić, profesor klarineta u Muzičkoj školi u Subotici.
Možda vas zanima
Shvativši da profesorska plata nije dovoljna da se pregura mesec, on se odlučio za dopunski posao. Zato su on i njegova porodica odlučili da se presele iz Novog Sada u Kulu na salaš i tu započnu bavljenje voćarstvom.
Povratite brzo uložena sredstva – sadite jagode!
Na taj način porodica Kondić je svakodnevnu trku i rad u zatvorenom prostoru zamenila mirnim životom na salašu. Takav način življenja, uz mnogo aktivnosti i svežeg vazduha, glavni je pokretač pozitivnog pristupa životu.
Sve naše velike investicije bile su subvencionisane od strane Sekretarijata za poljoprivredu APV i Ministarstva poljoprivrede.
„U početku smo imali veoma malo znanja o poljoprivrednoj proizvodnji. Ipak, dostupnost informacija preko interneta i kontakt sa uspešnim voćarima doprineli su da vremenom saznamo malo više o tome. Naše iskustvo i znanje se iz godine u godinu povećava, ali je ipak neophodno stalno usavršavanje“, objašnjava on. Profesor stalno prisustvuje seminarima, predavanjima i razmenjuje iskustava sa voćarima i otkupljivačima voća. Tako proširuje svoje znanje i prati trendove u voćarskoj proizvodnji.
Na pitanje da li je dobio podršku od države, profesor Kondić odgovara: „To je posebna priča koja me je iznenadila u pozitivnom smislu. Sve naše velike investicije bile su subvencionisane od strane Sekretarijata za poljoprivredu APV i Ministarstva poljoprivrede. Država nam je značajno pomogla u ostvarivanju trenutnih poslovnih investicija.“
Grčku i grad zamenio selom i voćarstvom
Porodica Kondić je u proteklih pet godina najviše investirala u potrebnu mehanizaciju za voćarsku proizvodnju. U planu im je nabavka savremenijeg traktora, a uz podsticaje koji će biti dodeljivani u 2017. godini nadaju se da će i to realizovati.
„Pošto smo porodično gazdinstvo, najveći deo radne snage čini familija, ali prilikom berbe angažujemo i dodatnu radnu snagu. Trudimo se da se oslonimo na njih svake godine zbog iskustva koje imaju. Naučili smo da greške koje sezonski radnici prave mogu biti velike, a od toga kakav će plod biti ubran zavisi uspešnost gazdinstva“, kaže Kondić.
3 stavke koje strani kupci jabuka najviše vrednuju
Mlada porodica trenutno se bavi proizvodnjom jabučastog i koštičavog voća na površini od približno 5 hektara. Zasadi pod jabukama čine veći deo te površine, dok trešnja zauzima manji deo, oko pola hektara. U planu im je povećavanje površina koje se nalaze pod voćem, ali samo u onim segmentima koje porodica može da kontroliše, a da kvalitet robe ne trpi.
Voćarstvo nije delatnost gde se preko noći stiže do profita.
Profesor Kondić kaže da je jako bitno da se podigne veći procenat prvoklasne robe koji ne bi trebalo da padne ispod 85%. Plasiranje voćaka prve klase obavljaju preko izvoznika za rusko tržište. Cene su korektne, ali problem predstavlja naplata koja traje od 40 do 180 dana. U budućnosti razmišljaju o izgradnji skladišnih kapaciteta i o traženju kupaca koji bi imali bolje uslove isplate.
Profesor klarineta zaključuje da je intenzivno bavljenje voćarstvom skupo i da zahteva određeni period investiranja. Na povratnu investiciju se čeka oko 5 godina, a nakon toga će odlučiti koliko je bavljenje voćarstvom isplativo i kolika je mogućnost zarade.
„Ovo je posao za buduća pokoljenja. Trenutno smo zadovoljni proteklim godinama i 90% investicija je vraćeno. Voćarstvo nije delatnost gde se preko noći stiže do profita. To, pre svega, treba voleti, pa će se na kraju stići i do zarade“, zaključuje naš sagovornik.
Sagovornik: Lazar Kondić, profesor klarineta
Foto: Oksana Mudri Nedić
Komentari