Etno restoran SALAŠ 137 za svoje goste priprema autentične proizvode koji nose pečat „made in Srbija“. Svi mi koji živimo ovde dobro poznajemo izgled , ukus, miris ovih namirnica ali vrlo slabo ili nikako ne poznajemo zakonsku regulativu i prepreke koje stoje na putu prerade i pripreme.
Aleksandar Samardžija, suvlasnik Salaša 137 rekao je da domaćih proizvoda ima u izobilju ali da će bolja zakonska regulativa poljoprivrednim gazdinstvima omogućiti lakšu preradu mesa i mleka.
„Mislim da je to krucijalni potez koji će pomoći svim mojim komšijama koji već imaju neku proizvodnju. O čemu se radi. Paradoks je da ja kao ugostitelj mogu da kupim morku od mog komšije koji ima poljoprivredno gazdinstvo i uzgaja pernatu živinu a apsurd je što ne mogu da kupim morku koju je on očerupao i očistio, jer on nije registrovan za preradu mesa“, rekao je Samardžija.
Možda vas zanima
Da bi on poslužio supu od morke, istu mora da kupi od registrovanog poljoprivrednog proizvođača, pa da je odnese u registrovanu klanicu za obradu peradi, pa tek onda sledi priprema supe.
„Problem je to što onaj koji kolje 10.000 pilića, neće da zaustavi proizvodnju zbog mojih deset. Teško je doći do registracije proizvodnje i prerade mesa, u današnjem sistemu poslovanja za poljoprivredna gazdinstva”, rekao nam je Aleksandar.
„Sve zemlje u okruženju ali i stare kapitalističke zemlje koje su prepoznale gazdinstvo, kao osnovnu jedinicu koja može pomoći razvoju ruralnog turizma i boljem standardu ljudi koji žive na selu, priznaju proizvodnju sa sertifikatom gazdinstva. U nekim zemljama to je limitirano na 50 km od mesta proizvodnje. U Mađarskoj možete da prodajete proizvode u krugu od 50 km, od mesta gde ste ih proizveli a u nekim zemljama postoji drugi sistem regulative. Činjenica je da do velikih kriznih situacija, kao što je bilo sa salmonelom u Hrvatskoj nikad nije došlo od roba koje su proizvedene sa gazdinstva”, kaže vlasnik Salaša 137.
Sa promenom propisa za način registracije za preradu mesa i mesnih prerađevina olakšava se poslovanje sa svim gazdinstvima u okruženju.
„Turistima, a pogotovu stranim je prekrasno kad mu kažem da je rakija od mog komšije 2 salaša dalje a da je sir iz sela Đurđevo od jedne porodice koja proizvodi sir”, kaže Aleksandar i dodaje da bi promena ove regulative bio vetar u leđa svim gazdinstvima, a samim tim došlo bi do proširenja ponude za strane turiste, koje interesuje domaća kuhinja.
Zakonska regulativa koja pruža mogućnost proizvodnje, prerade i ponude autohtonih proizvoda olakšala bi posao etno rastoranima i bilo kojim drugim objektima koji domaćem i stranom potrošaču mogu ovakve proizvode da ponude. Još je važnije što bi ogroman broj porodičnih domaćinstava mogao da se specijalizuje za različite vrste proizvoda i na mnogo lakši i jednostavniji način, plasira ih tržištu.
Sagovornik: Aleksandar Samardžija, suvlasnik Salaša 137
Komentari