Zadružni savez Srbije ove godine slavi svoj 120. rođendan. Tim povodom razgovarali smo sa Nikolom Mihajlovićem, predsednikom te važne institucije. Pogledajte kakvo je trenutno stanje u zadrugarstvu naše zemlje i šta udruživanje može da znači za razvoj srpske poljoprivrede.
Gospodine Nikola, šta se dešava u svetu zadrugarstva u Srbiji? Koliko je trenutno registrovanih zadruga i kako one posluju?
„Mi pratimo svetske tendencije, naročito u zadrugarstvu, ali i u poljoprivredi uopšte. To nam je veoma značajno zbog njihovih dobrih primera, posebno onih koji su primenljivi na našem terenu. Dakle primeri dobre evropske zadružne prakse su neki od modela na kojima radimo, kada je reč o razvoju zadrugarstva u Srbiji.“
Možda vas zanima
„Kada je reč o međunarodnoj saradnji, želeo bih da istaknem da imamo odličnu saradnju sa Zadružnim savezima iz okruženja. Neke od zemalja sa kojima sarađujemo su već u Evropskoj uniji, pa nam je često veoma značajno da čujemo njihova iskustva. Čujemo kakve su oni greške pravili, pa pazimo da ih i mi ne činimo. U ostalim zemljama, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih, razvoj zadrugarstva je otežan, ali ipak svaka saradnja je dragocena, posebno međunarodna, koja ne poznaje granice.“
„Naravno, najveći deo našeg posla odvija se na domaćem terenu, u našoj zemlji. Trenutno, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji posluje 1.637 zadruga. Mi smo uradili analizu finansijskih rezultata i na žalost 300 zadruga je predalo prazne finansijske izveštaje. Te zadruge su uglavnom zamrzle svoje poslovanje i čekaju neke bolje uslove za rad, Zakon o zadrugama, podsticaje, ili nešto drugo.“
Uočili smo da se u selima u kojima postoje zadruge, smanjuje stopa nezaposlenosti, a povećava broj stanovnika.
„Kada je reč o broju zaposlenih, on je pao na nešto manje od 5.000, u odnosu na prethodne periode, kada smo imali oko 5.600 zaposlenih. Imamo više od 35.000 zadrugara, koji su direktni osnivači zadruga i više od 100.000 kooperanata. Ukupan prihod svih zadruga iznosio je oko 700.000.000 evra, a među njima je najviše zemljoradničkih. Ovi podaci mnogo govore o trenutnoj slici našeg zemljoradničkog zadrugarstva.“
„Često se u medijima čuje da je zadrugarstvo propalo, da su zadruge ugašene, da ne postoje i slično. To uglavnom govore ljudi koji nisu dovoljno informisani. Naše zadruge postoje i iako naravno imaju mnogobrojne probleme, ipak se nekako bore da opstanu na tržištu.“
Da li te zadruge zaista pomažu poljoprivrednicima da bolje rade i lakše napreduju u svom poslovanju ili je većina njih postojeća ipak samo na papiru?
„Veoma mali broj njih, gotovo zanemarljiv, ispoljava neke negativnosti na terenu. Većina zadruga se ipak bori za svog zadrugara, svog poljoprivrednika, u zavisnosti od terena na kojem se posluje. Sama reč zadruga govori o tome, ZA DRUGA, kada se raščlani, već kazuje da se ti ljudi po pravilu bore jedni za druge.“
Zaista smo, još od I svetskog rata do danas, preživeli svašta. Ipak, naše zadrugarstvo i dalje postoji, a i sam Zadružni savez, tako da se nadam da će ovo biti samo prvih 120 godina.
„Naravno, problemi su veliki i teško ih je sve prevazići, ali uočili smo da se u selima u kojima postoje zadruge, smanjuje stopa nezaposlenosti, a povećava broj stanovnika. Ljudi jednostavno u zadrugama pronalaze sigurnost.“
„Bilo je naravno i mnogo eksperimenata. Neki ljudi su pokušavali da iskoriste deo zadružnih novčanih sredstava ili robe. Na taj način su i mnoge zadruge doživele štetu. Zaista se lutalo mnogo. Ipak, sada je došlo vreme kada možemo da kažemo da očekujemo da se polako vratimo našem pravom, izvornom zadrugarstvu. Ipak je naša zemlja zaista bogata zadružnom tradicijom, koja je duga tačno 120 godina.“
Zato i vi, kao Zadružni savez, slavite ove godine taj važan rođendan?
„Da, iako su vremena takva da nismo u prilici baš mnogo da slavimo. Šalu na stanu, zaista smo prošli sve, i dobre i loše godine, privredna i društvena uređenja, razne političke promene… Čak su neki pokušavali i da ugase Zadružni savez, ali to bi bilo veoma porazno, prvenstveno za zadruge, koje su u to vreme i ovako nestajale.“
Sama reč zadruga govori o tome, ZA DRUGA, kada se raščlani, već kazuje da se ti ljudi po pravilu bore jedni za druge.
„Preživeli smo razne deintegracije, integracije u kombinate, probleme sa zadružnom imovinom… Zaista smo, još od I svetskog rata, do danas, prošli svašta. Ipak, naše zadrugarstvo i dalje postoji, a i sam Zadružni savez, tako da se nadam da će ovo biti samo prvih 120 godina.“
Nadamo se i mi da će biti tako.
Sagovornik:
Nikola Mihailović, predsednik ZSS
Komentari