FREZIRANJE bašte i sadnja PAPRIKE kako to rade početnici | Naša Mala Škola

FREZIRANJE bašte i sadnja PAPRIKE kako to rade početnici | Naša Mala Škola

Posetili smo domaćinstvo Pijetlović da naučimo kako se frezira zemljište u bašti i kako da rasadimo papriku. Pre nego što smo rasadili papriku u bašti, morali smo da isfreziramo zemljište. Naši dragi domaćini Marko i Gordana pokazali su nam kako se to radi, a mi sada prenosimo vama!

Freziranje zemljišta u bašti

Da bi ova freza počela sa radom morali smo prvo da naučimo gde je gas, kvačilo čemu služi ključ na frezi. A kada se skreće postoji poseban način za to. Mora prvo da se isključi blokada i drže se ručke za desno ili levo jer tako se otkoči blokada za skretanje.

Dakle Lidija, nije morala da gura ovu frezu već samo da je pusti i da ona sama krene, pridržava je, drži pravac i kvačilo, pod uslovom da je zapamtila gde se nalazi. Jer freza je tu da radi za nas a ne mi za nju kako Marko kaže.

Kada se freza gasi, ponavlja se isti sistem, postoji mehanizam koji se povlači ka spolja i tako dok se freza ne ugasi. Dejan se za razliku od Marka, udaljio od freze par metara, jer nije znao koliko Lidija dobro kontroliše frezu. Ali sva muka se isplatila jer je jedan red zemljišta ipak isfreziran.

A dok se Marko malo odmara, Lidija odlazi da donese kontejner sa  rasadom paprike koju ćemo posaditi na mesto gde smo prethodno isfrezirali.

Sada nam se pridružila i Markova supruga. Dok je Marko zadužen za te neke teže aktivnosti u bašti, Gordana brine o najsitnijim detaljima. Pjetlovići nisu sami proizvodili rasad, već su naručili od ljudi koji to rade i Marku i Gordani je ostalo „samo“ da ga posade na njegovo stalno mesto.

rasad paprike u ruci

 

Pjetlovići gaje posebnu sortu paprike baburu i ljutu dugačku. Što se tiče paradajza imaju u svojoj bašti običan Sinjoru i Cherry paradajz.

Međuredni razmak u sadnji paprike

Rupe za sadnju rasada paprike mogu se praviti rukom kada je zemlja fino usitnjena kao što je to ova koju smo upravo isfrezirali, pod uslovom da imate baštenske rukavice, što Lidija, ovog puta nie ponela sa sobom. Sva sreća pa je marko doneo ručnu sadilicu koja pravi rupe za sadnju paprike, a u isto vreme i određuje međuredni razmak između posađenih biljaka.

To je neka vrsta ručne sadilice koja je već podešena na 35 i 30 cm u zavisnosti od toga da li se sadi paprika ili paradajz. Takođe, međuredni razmak zavisi i od toga koja sorta paprike je u pitanju. Za svaku vrstu važe posebna pravila.

Dubina sadnje paprike

Dubina rupa za sadnju rasada je određena na samoj sadilici. Koliko je potrebno da noga dotakne zemlju, tolika dubina se pravi za sadnju. Kada se pokupi zemlja sadilicom, onda se pritisne da zemlja ispadne. Obično se paprika sadi do prvih kotiledonih listića.

Ukoliko je paprika baš bujna i prinosna, ona može da padne. Zato se sadi na jedan ili dva prsta iznad kotiledonih listića. Ako smo napravili preduboku rupu onda je potrebno da malo vratimo zemlju da je popunimo.  Posle toga se zalije vodom, i sačeka da zemlja upije vodu, kada upije onda se prebaci preko sadnice još malo zemlje.

Ova paprika bi mogla da dođe na rod za otprilike mesec ili mesec ipo dana. Tada će i naša ekipa posetiti opet domaćinstvo Pjetlovića da vidi kako je napredovala prva Lidijina sadnica.

sadnja paprike u zemlju

Zalivanje rasada paprike

Na samom početku papriku ne treba zalivati 5 do 7 dana, toliko bi bilo idealno da se sačeka sa zalivanjem. Ona traži dosta vode u zemlji, da bi bio što dublji koren a i da bi ona bila što stabilnija. Paprika nema dubok koren kao paradajz. Paprika voli baš dosta vode.   Zato nakon tog početka treba da se zaliva jako često čak sa po 7 litara vode dnevno.

Bolesti i štetočine rasada paprike

Paprika je na početku rasta posebno izložena i ugoržena od strane raznih štetočina i bolesti. Posebno ako raste napolju. Zbog ovih čestih vremenskih promena i visokih , izuzetno je podložna bolestima kao što su plamenjača i crna pegavost.

Odmah nakon sadnje Gordana im dodaje hrane u vidu mineralnog đubriva da bolje napreduju.

Ručak u domaćinstvu Pjetlović

Kada je stigla kafica, Marko je narezao i domaće proizvode. Reč je suhomesnatim proizvodima koje Marko sam pravi od svinja koje čuva na svom domaćinstvu.

Marko ima posebno pravilo kada je reč o tovu svinja od koji se kasnije pravi meso. Kada se sprema meso za preradu važno je da svinje budu oko 120-130 kilograma, što su teže to su bolje. Proizvodi su ukusniji.

Ovaj domaćin još uvek ne pravi proizvode za prodaju, već isključivo za kućne potrebe i za ljude koji ih preporuče. Prodaja ovih proizvoda je dobar način da se dopuni budžet, ali za za neku veću proizvodnju i zaradu potrebno organizovano tržište, plasman, rekao nam je Marko, koji je kasapin po struci.

Sve sprema bez dodavanja ikakvih aditiva, doda se obična so ili morska so. I kobasica je potpuno zdrava od prirodnih sastojaka i sa prirodnim začinima. Nema dodavanja konzervansa, boja i drugih veštačkih supstanci. Suši se sporo, dimi na bukovini, ili trešnjinom drvetu.

Zbog svoje dece Marko pravi isključivo prirodne i kvalitetne suhomesnate proizvode, tako da će to biti a ukusno i zdravo i za drugu decu.

I tako su Dejan i Lidija nakon napornog dana i freziranja bašte svoj dan završili uz malo ljute rakijice i preuksunih domaćih špecija.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti