Krsna slava ili krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj i posle Božića, najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog svetitelja. Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je praznuju pripadnici drugih naroda – slave je kao srpski i pravoslavni običaj. Sveti Arhangel Mihailo je po brojnosti onih koji slave na drugom mestu slava kod Srba, posle Nikoljdana.
Srpska Pravoslavna Crkva i njeni vernici 21. novembra slave veliki praznik Svetog Arhangela Mihaila, koji je u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. On je prvi među arhangelima koji se uvek javljao na mestima na kojima i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Na ikoni se predstavlja kao borac sa mačem ili kopljem u ruci i smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Možda vas zanima
Da li treba kuvati žito za Aranđelovdan?
19/11/2022
Prema narodnom verovanju kad su sveci delili uloge Mihailo je dobio jesenje i zimsko vreme i zimske teškoće. Arhangel Mihailo je bio slava Stefana Nemanja i njegovih sinova. Oni koji na ovaj sveti dan ispolje najvažnije hrišćanske vrline mogu očekivati blagost ovog svetitelja koji će im ispuniti i onu najveću želju.
Verovanja i običaji
Mnoga su narodna verovanja o ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu-nije dobro, a ako je kod glave-bolesnik će ozdraviti. Govori se, takođe, da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima pa zato na njegov dan nikako ne treba siromašne oterati s kućnog praga jer možda je baš to Arhangel Mihailo prerušen u jednog od njih.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća. U nekim krajevima Srbije ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove i druge opasne divlje životinje.
Crveno slovo u kalendaru-opomena i zavet
U crkvenom kalendaru Arhangel Mihailo oznečen je crvenim slovom. Tog dana treba izbegavati teške poslove u kući i na imanju, posebno na njivi, u baštama, voćnjacima.
I oni koji ne slave ujutru bi trebalo da odu u crkvu na liturgiju, a po povratku da upale sveću i kandilo, da domaćin okadi svoje ukućane i zajedno se pomole za zdravlje i svaki napredak.
Na ovaj dan, predanje kaže, valja se setiti siromašnih komšija i svih drugih, dati im hrane i pića i uputiti toplu reč. Ukoliko se to ne učini, veruje se da će anđeo poslati strašnu kaznu. Svuda i u svakoj prilici treba širiti dobre misli.
Komentari