Ako ste odrasli i živite ne selu, znate kako se proslavlja kućni svetac. Ali, ako se kojim slučajem, drugi ili treći dan zadesite na slavi kod rodbine u gradu, nemojte se iznenaditi ukoliko su odlučili da je proslave „po gradski“, tačnije po građanskim običajima, koji se vraćaju na velika vrata.
Nemojte im ni zameriti. Sve teža finansijska situacija u gradovima uslovila je, čini se, i povratak gotovo zaboravljenoj modi i običajima. Upoznajte „gradsku“ ili „građansku“ slavu i recite sebi da niko od vaše rodbine ili prijatelja koji žive u gradu nije hteo da vas uvredi ili bude neljubazan, možda se, jednostavno, odlučio za tradiciju – isto kao i vi na selu.
Možda vas zanima
Po „gradski“ čak i u kafani
Proučivši raspoložive izvore o zaboravljenim običajima, naša sagovornica, Marina Likić Cvetić, direktorka Centra za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu, tvrdi da se zaboravljena razlika između proslavljanja slave na selu i gradu, zahvaljujući upoznavanju sa običajima koji su se ugasili oko 1950. godine, sa odumiranjem „građanstva“, na čije je mesto došla „inteligencija“, ubrzano vraća. U tom kontekstu se može sagledati i sve češći običaj da se kućna slava proslavlja u restoranima, ipak, kako Marina Lukić Cvetić tvrdi, daleko skromnije nego, recimo, svadba ili čak i punoletstvo, mada sa često komičnom i za ovakvu priliku nepriličnom ikonografijom…
Kako izgleda slava u Zaplanju – nekad i sad
Slavski ručak samo za ukućane
„Najvažnije je da se slava pripremi bez žurbe, svađe i nervoze, ipak se ona i daje u čast kućnog sveca“, kaže naša sagovornica.
Za sve krajeve koje je Marina Lukić Cvetić obišla kako bi prikupila sećanja i običaje, važio je kult čiste i besprekorno sređene kuće za slavu. I u gradu se, kao i na selu, slava dočekivala uoči praznika. U gradu su se samo članovima porodice iznosile pite i specijalno pripremljene pogače i đakonije od testa za večeru.
I u gradu se, kao i na selu, slava dočekivala uoči praznika.
Domaćica bi, kao i na selu, slavski kolač ispekla ujutro, kada se i nosio na osveštavanje u crkvu, gde je porodica ostajala na bogosluženju. Tačno u podne palila se sveća, služilo se žito i vino, posle čega bi porodica obedovala. A onda se, od pet do osam po podne išlo kod rodbine i prijatelja na čestitku ili su se u isto vreme dočekivali gosti.
Slava – jedina neprekinuta tradicija Srba
„Stojeći koktel“ za goste na slavi
U goste se nisu nosili pokloni, osim, izuzetno, buketa baštenskog cveća. Služilo se žito, obavezno dve vrste slatkog od voća i kolači, uz probrane sorte vina.
Iz tog vremena datira običaj zvan „tri reda kolača“: uz „muške kolače“ služilo se vino, a vanilice, štrudle, londonske štangle i lenja pita zalivali su se kafom – koja je značila kraj posete i pila se uglavnom s nogu, te je čitav obred posluženja ostao poznat kao „stojeći koktel“.
Posle pola sata odlazilo se dalje, a posete su se završavale do osam časova uveče. Kasnije je mogla da se zadrži samo rodbina pristigla iz drugog mesta, koja je ostajala na noćenju.
U goste se nisu nosili pokloni, osim, izuzetno, buketa baštenskog cveća.
Slavilo se tri dana. Treći dan je bio poznat kao „dečji dan“, kada su se okupljali najmlađi na više sati i služeni su slanim jelima i mesom ili ribom. Toga dana su se rodbini i komšiluku delili ostaci sa slavske trpeze.
Svetkovanje zaštitnika kuće ili slava – koliko krajeva, toliko običaja
Praktično i opušteno slavsko sretanje
Držeći predavanja po gradovima i varošicama Srbije, tim istoričara umetnosti iz Centra za proučavanje kulturnog razvitka briše prašinu sa priče o običajima proslavljanja slava u urbanim uslovima i vrlo su iznenađeni brojem onih koji im se vraćaju.
Modernim gradskim domaćinima prija što ne moraju da se opterećuju trpezom. Vole da improvizuju i često priređuju domaće keteringe sa ogromnim zadovoljstvom, nekad čak i vegetarijanske zalogajčiće. Jednom godišnje se sretnu sa dragim prijateljima koji zvani dolaze na njihovu gradsku slavu. Ne padaju s nogu od spremanja i vide se i ispričaju sa svojim gostima. Ništa ne manjka, a zanimljivije je, opuštenije i, naravno, jeftinije.
Komentari