Na dan Svetog Arhangela Mihajla slavi se slava Aranđelovdan. Pored slavske ikone sveca koji kao zaštitnik stoji u kući, dan pred slavu je namenjen za pripremu slavskih obeležja, u koja spada i žito. Dok se u nekim delovima Srbije sprema žito, u pojedinim je običaj da se to ne radi. Saznajte zašto i šta kaže crkva.
Često se postavlja pitanje da li se za Aranđelovdan kuva žito, jer su običaji različiti od kraja do kraja. Iako se u većini slava koljivo smatra obaveznim delom trpeze, kod Aranđelovdana postoji posebno predanje da se žito ne sprema, jer se Arhangel Mihailo smatra „živim“ svetiteljem. Ipak, Srpska pravoslavna crkva nigde ne zabranjuje kuvanje žita, pa mnoge porodice zadržavaju tradiciju i za ovu slavu.
Možda vas zanima
Sveti Arhangel Mihailo se smatra živim svetiteljem, pa mnogi vernici koji slave Aranđelovdan ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Žito je simbol večnog života i vaskrsenja. Posejana pšenica donosi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito.
Prema rečima Patrijarha Pavla: „Žito je obavezno za Sv. Arhangela Mihaila.“
Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom. Prema rečima sveštenika žito za slavu se ne donosi za svece već za naše upokojene pretke.
Sveti Arhangel Mihailo – vođa nebeske vojske i čuvar pravoslavne vere
Čak je i patrijarh Pavle u svojoj drugoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ objasnio ispravnost prakse da se žito sprema na praznik Sv. Arhangela Mihaila. Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih, govorio je blaženopočivši patrijarh Pavle.
Prema rečima sveštenika Jovana Đorema, starešine hrama Svete Trojice u Kraljevu, krsna slava sa slavskim kolačem i žitom se prinosi Boga radi i u čast svetitelja kao zaštitnika porodice.
Komentari