Seoska domaćinstva poslednjih godina sve su traženija. Nekada je bilo gotovo nezamislivo da neko zameni gradski život za seoski ambijent, ali danas je ta slika sve češća. Internet oglasi, društvene mreže i agencije za nekretnine preplavljeni su ponudama seoskih kuća, imanja i placeva – kako napuštenih, tako i renoviranih domaćinstava spremnih za useljenje.
Kuće na selu – povratak prirodi i novi život
Nema pravila ni iz kojih se sredina ljudi sele, ni u koja sela dolaze – jedni „beže“ iz velikih gradova, drugi iz manjih mesta, svi u potrazi za mirom, prostorom i prirodom. Valjevski kraj sve češće se nalazi na mapi onih koji žele da promene način života ili bar da vikende provode van gradske vreve, ali ne kao prolazni gosti, već kao vlasnici svog kutka na selu.
Možda vas zanima
Kako do kuće na selu u 6 KORAKA?
01/03/2025
”Interesuju se ljudi, i kupljeno je nekoliko domaćinstava – u Beomuževiću, Majinoviću, Valjevskoj Kamenici, Osladiću… U Beomuževiću je u proteklih nekoliko godina prodato par kuća. Jeste to nama bilo neobično ranije, ali sad više nije, sve češće ljudi dolaze da pitaju ima li nešto da se kupi. Uglavnom su to ljudi iz Beograda i Novog Sada, koji već imaju stanove, pa traže nešto na selu. Video sam u oglasima da se u Majinoviću prodaje celo domaćinstvo – četiri hektara zemlje i šume ”, priča Miloš Ilić, meštanin Beomuževića.
Vikendice i kuće na selima Kolubarskog okruga kupuju svi – Beograđani, Novosađani, pa čak i Valjevci koji žele da se udalje od gradske gužve i započnu novi život u mirnijem okruženju. To potvrđuju ovdašnji agenti za nekretnine. Ponekad su to mladi bračni parovi, ali najčešće penzioneri, koji traže svoj kutak za odmor i rekreaciju.
Kolibe na obroncima Suvobora još uvek žive i čuvaju duh vremena
Zanimljivo je da seoska domaćinstva i imanja pretežno kupuju naši povratnici iz inostranstva. Kako objašnjavaju u jednoj valjevskoj agenciji za nekretnine, mnogi se vraćaju jer „u inostranstvu to više nije to“ – manje se zarađuje, a mnogo se radi. Žele da budu svoje gazde na selu, radije nego da budu robovi u fabrikama na Zapadu. U proteklih nekoliko meseci imali su tri takva primera – bračne parove iz Švajcarske, Nemačke i Južne Afrike, koji planiraju da pokrenu sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju.
”Kada su cene u pitanju, kuće i imanja na selu se prodaju ispod tržišne vrednosti. Ako je potrebno oko 150.000 evra za uređenje jednog domaćinstva, u praksi se ono prodaje za polovinu, pa čak i za dve trećine te cene. Tako smo imali tri kupovine u rasponu od 70.000 do 90.000 evra. Vikendice i porodične kuće na selu uglavnom se prodaju za 20.000 do 50.000 evra, u zavisnosti od veličine objekta, a ulaganja su uglavnom neophodna. To su često stariji, napušteni ili nasledni objekti, jer se sređeni domovi retko prodaju”, kažu u agenciji Esbi nekretnine.
Poljoprivredno zemljište podjednako interesantno
Interesovanje ne jenjava ni kada je reč o poljoprivrednom zemljištu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Kolubarskom okrugu u 2024. godini iznosila je oko 4.500 evra po hektaru. Cene su se kretale u rasponu od 700 do čak 30.000 evra po hektaru. U poređenju sa prethodnim godinama beleži se postepeni rast – 2023. godine hektar oranice u proseku je koštao 4.200 evra, a 2022. godine 3.850 evra.
Izveštaj o stanju tržišta nepokretnosti pokazuje da je prosečna cena za hektar plodne zemlje na području Valjeva u 2024. godini iznosila 4.050 evra.
Vrednost tržišta prometovanog poljoprivrednog zemljišta u Kolubarskom okrugu tokom 2024. godine iznosila je nešto više od 3,2 miliona evra, dok je tržište šumskog zemljišta procenjeno na oko 1,2 miliona evra. Samo na području Valjeva, promet poljoprivrednog zemljišta dostigao je 847.000 evra, a šumskog 728.000 evra.
Komentari