Na kišu su poljoprivrednici u valjevskom kraju gotovo i zaboravili kada je poslednji put kvasila oranice. Za padavinama vape ispucala zemlja i biljke, a kiše nije bilo više od mesec i po dana. Željno iščekujući kraj žege, bez predaha sakupljaju letinu, beru voće koje je stiglo na rod i sabiraju koliki će biti prinosi ove godine.
Suša – tužno pogledati useve i voćnjake
Još je proleće donelo prve probleme voćarima. Početkom aprila u Podgorini je pao manji sneg, a potom je usledio jutarnji mraz od minus četiri stepena, što je, kažu voćari, bilo sasvim dovoljno da „skine cvet“.
Možda vas zanima
‘’Ove godine nećemo imati ništa od voća – šljive, jabuke, kruške… Sve je stradalo. Razgovarao sam sa čovekom iz Miličinice koji je prošle godine imao 12,5 vagona šljive – ove godine, kaže, neće imati ni za slatko. Kiša nije pala više od 40 dana. Zbog toga će i malina i kupina biti desetkovane. Ako uskoro ne padne kiša, velike štete pretrpeće i kukuruz – rod će biti prepolovljen”, kaže Zlatomir Nenadović, poljoprivrednik iz Pecke.
Tužno je, kaže naš sagovornik, kada se pogledaju usevi i voćnjaci. Danima bez padavina, na temperaturama od 25 do 34 stepena, ni zalivanje ne pomaže.
”Sećam se, 2017. i 2018. godine bilo je dosta kiše u ovom periodu. Ali ove godine suša je počela mesec dana ranije nego prošle. Zato će rod maline, kupine i kukuruza biti umanjen. Prošle godine suša je krenula oko 5. jula, a ove već 1. juna. I odmah je usledila jaka žega. Sećam se dobro – i 2000. je bila ovakva godina. Suša je tada takođe krenula rano, i bio je mraz u aprilu. Na kraju – ništa od voća nije bilo. I ove godine izgleda isto”, dodaje Nenadović.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jun 2025. godine ušao je u meteorološku istoriju kao mesec bez padavina, sa trideset letnjih i petnaest tropskih dana, i najvišom prosečnom temperaturom do sada zabeleženom – 24,3 stepena.
U ovom delu Srbije preovladava jaka i ekstremna suša. U zemljištu je došlo do značajnog smanjenja vlage, što ugrožava useve. Mnogi poljoprivrednici već uveliko dopremaju vodu u cisternama za stoku. Manja rečna korita su presušila ili su na izdisaju, dok su se proticaji reke Kolubare s pritokama, kao i reke Jadar, spustili na nivoe bliske biološkom minimumu.
”Najviše stradaju kupina i malina tamo gde nema navodnjavanja. Veliki je problem i za stoku – nema dovoljno zelene mase za ishranu, a šta će tek biti na jesen, ne smem ni da mislim. Najgore je sa kukuruzom. Visoke temperature i suša ga suše u korenu. Teško da će ga biti i za silažu. Šteta je već sada od 50 do 70 odsto, zavisno od toga gde se parcela nalazi. Ni KAN nismo mogli da bacimo, jer nema kiše da ga rastvori ”, kaže Jovica Stefanović, poljoprivrednik iz sela Miličinica.
Pšenica rađa, a seljak PROPADA! Hoće li paori dobiti GARANTOVANU cenu?
Kad nema kiše, mora da se navodnjava
Sve duže suše i nepredvidivi klimatski uslovi primoravaju poljoprivrednike da pronalaze rešenja kako bi sačuvali prinose. U valjevskom kraju ulaže se u sisteme za navodnjavanje, ali ni to nije jednostavno, jer je voda često ograničen resurs.
Dragić Đurđević, zemljoradnik iz sela Suvodanje, obrađuje više hektara zemlje pod malinom, kupinom i kukuruzom, a vodu za zalivanje obezbeđuje iz Suvodanjske reke – koja sve češće presušuje. Iako poseduje sistem još iz sedamdesetih, danas koristi vatrogasna creva i topove koji izbacuju i do 900 litara u minuti, a vodu za malinu dovozi cisternama sa četiri kilometra udaljene reke. Kukuruz je počeo da zaliva tek nedavno, kada su temperature premašile granice izdržljivosti za nezalivane useve.
”Već prve godine isplati se sistem ako zalivaš hektar kako treba. Uz navodnjavanje imao sam i po dve žetve u sezoni. Imam uslove da zalivam oko četiri hektara, ali to je tek 30 odsto ukupno zasejanog kukuruza. Razlika između zalivanja i nezalivanja je ogromna – i do 50 odsto u prinosu. Bez vode nema ništa. A sad nema ni kiše kad je najpotrebnija”, ističe Đurđević.
Suša nije naštetila žitaricama
Uprkos sušnom početku leta, u ambarima će biti dovoljno žitarica. Na žitnim poljima u Kolubarskom okrugu kombajni proteklih nekoliko sedmica neprekidno rade. Rezultati sa terena ukazuju na solidne prinose i dobar kvalitet zrna, uprkos poleganju na pojedinim parcelama usled prolećnih kiša.
”Iako su prolećne padavine u pojedinim trenucima dovele do poleganja useva, godina je generalno bila povoljna za proizvodnju ječma. Štete nije bilo mnogo, a prinos se kretao od pet do šest tona po hektaru. Zrno je bilo potpuno zrelo i spremno za vršaj”, zadovoljan je postignutim rezultatima Miloš Radosavljević iz Pričevića, koji je ječmom zasejao hektar i po.
U jesenjoj setvi strnim žitima zasejano je nešto manje od 19.000 hektara, od čega najviše pšenicom – 13.903 hektara. Žetva ječma sa 4.144 hektara uveliko je završena, ovsa je požnjeven sa 726 hektara, a raž sa 138 hektara.
”Prinosi pšenice su solidni, uglavnom između pet i šest tona po hektaru. Godina je bila naklonjena strnim žitima, ali izuzetno visoke temperature poslednjih dana utiču na smanjenje i prinosa i kvaliteta zrna. Zrno je suvo, a vlaga se kreće od 10 do 12,5 procenata”, kaže Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.
Prema podacima Regionalne privredne komore Valjevo, u žetvi 2024. godine prinosi pšenice kretali su se od dve i po do šest tona po hektaru, sa prosekom od četiri do četiri i po tone, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, sortimenta i vremenskih uslova. I ostali strni usevi dali su zadovoljavajuće prinose u granicama višegodišnjeg proseka.
Komentari