Otkupna cena maline, koja će i ove godine najverovatnije biti 100 do 120 dinara po kilogramu, uticala je na mnoge da odustanu od sadnje malina, prenosi eKapija.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Ono što je dodatno otežalo proizvodnju maline su nepogode, pa su prognoze da će u zapadnoj Srbiji rod biti umanjen i do 30 odsto. Dok se u svetu beleži rast proizvodnje ovog voća, u našoj zemlji dolazi do opadanja količina proizvedenih po hektaru dok je došlo do povećanja površinama pod malinom. U Srbiji je pre osam godina rod maline iznosio oko 90.000 tona, dok je prošle bio svega oko 50.000 tona. Zanimljivo je da prema zvaničnim podacima površina pod zasadima malina iznosi oko 20.000 hektara, a do skoro je bilo manje od 15.000.
Prema rečima Tome Miloševića, profesora na Agronomskom fakultetu u Čačku, na katedri za voćarstvo, postoji nekoliko uzroka koji su uticali na skoro duplo manji rod.
„Nerealno visoka otkupna cena, koja je pre nekoliko godina iznosila preko 200 dinara, privukla je mnoge da zasade malinu, ali kasniji nagli pad cene pojedine je naterao da odustanu od proizvodnje. Klimatske promene poput suše uzimaju ogroman danak, jer mnogi ne mogu da navodnjavaju zasade maline. I na kraju elementarne nepogode, koje mogu za dan uništiti rod. Grad se uvek javlja na istim područjima“, smatra Milošević a prenosi eKapija.
Prema Miloševićevim rečima, najveću štetu po pravilu uvek imaju proizvođači, dok vlasnici hladnjača uvek mogu da se izvuku iz loše godine.
„Kada vam rod bude umanjen, onda na tržište počinju da se javljaju drugi, i u toj piramidi proizvođač strada. Vlasnici hladnjača će da uvezu maline, pomešaće sa našim, i neće biti u gubitku. Čak i ako rod prođe solidno, njega ne prati kvalitet. Maloprodaja bi možda nekada mogla biti značajna, ali Srbi nemaju kulturu kupovine maline u marketima“, objasnio je profesor Milošević za portal eKapija.
Komentari