Ako izvoz žitarica iz Ukrajine nastavi da se smanjuje, već rastuće cene će dodatno uticati na industriju proizvodnje hrane i emisiju ugljen-dioksida, jer će umesto glavnih žitnica, sada neke manje zemlje postati glavne za proizvodnju useva.

Ukrajina, koja se ponekad naziva i „korpom hleba Evrope“, glavni je izvoznik pšenice i kukuruza. Sporazum postignut sa Rusijom u julu ima za cilj da dozvoli isporuke žita iz ukrajine, ali je nejasno koliko će on uspeti da spreči i ogarniči uticaj rata na izvoz.

U sklopu jedne studije, istraživači su ispitali četiri potencijalna ishoda: pad ukrajinskog izvoza od 50% i tri scenarija pod pretpostavkom da više ne bude ukrajinskog izvoza u kombinaciji sa drugim srodnim situacijama ili odgovorima, kao što je smanjenje proizvodnje biogoriva u SAD-u i Evropi ili pad od 50% u ruskom izvozu žitarica.

Njihovi modeli procenjuju kako će promene na globalnim poljoprivrednim tržištima uticati na proizvodnju, trgovinu, potrošnju hrane i cene. To zauzvrat utiče na zemljište koje se koristi za useve. Kada cena kukuruza poraste zbog nestašice, guste brazilske šume će verovatno biti srušene zarad poljoprivrede jer postoji podsticaj za proširenje proizvodnje.

U zavisnosti od scenarija, cena pšenice bi porasla do 7,2%, dok bi poskupljenje kukuruza moglo da dostigne 4,6%. Stručnjaci ističu da će ti skokovi dodatno uticati na već rastuće troškove hrane i da će povećati glad u siromašnijim zemljama Afrike i Bliskog istoka. A to su regioni koji se u velikoj meri oslanjaju na uvoz žitarica iz Ukrajine.

Globalno, količina nove teritroije koja bi se prema ovoj studiji koristila za uzgoj useva kretala bi se između 16,3 miliona i 45 miliona hektara. To bi izazvalo prosečno povećanje emisije ugljenika između 527 miliona i 1,6 milijardi metričkih tona ekvivalenta ugljen-dioksida.

U bogatijim zemljama, velike subvencije za domaćinstva sa nižim prihodima pomogle bi da se suprotstave višim cenama hrane, ali to nije opcija u siromašnijim zemljama. Uklanjanje trgovinskih ograničenja i sprovođenje politike kao što je privremeno smanjenje mandata za biogorivo bi pomoglo da se smanje cene žitarica širom sveta i ograniče promene u korišćenju zemljišta koje povećavaju emisije ugljenika.