Republički hidrometeorološki zavod izdao je za danas najviši, crveni stepen upozorenja za delove Srbije zbog mogućih ekstremnih vremenskih nepogoda. Najveći rizik očekuje se na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje, gde su mogući grad prečnika većeg od pet centimetara, olujni vetar orkanske jačine i velika materijalna šteta. Ovakva upozorenja ponovo otvaraju pitanje: zašto nastaju superćelijske oluje i da li klimatske promene povećavaju rizik od njihovog razornog dejstva?
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da se tokom dana očekuje razvoj veoma snažnih grmljavinskih sistema koji će se iz oblasti Jadrana, Crne Gore i Bosne i Hercegovine premeštati ka Srbiji.
Možda vas zanima
Najugroženiji su južni delovi Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga, područje Kosova i Metohije, kao i Toplički, Jablanički i Pčinjski okrug.
Meteorolozi upozoravaju da olujni sistemi mogu veoma brzo da ojačaju i donesu krupan grad, lokalno i veći od pet centimetara, kao i orkanske udare vetra jače od 100 kilometara na čas. Građanima se savetuje maksimalan oprez i izbegavanje boravka na otvorenom kada se približavaju olujni oblaci.
Međutim, ovakve vremenske nepogode više nisu izolovani događaji. Poslednjih godina Evropa beleži sve intenzivnije oluje koje iza sebe ostavljaju ogromne štete, posebno u poljoprivredi.
Šta su superćelijske oluje?
Superćelijske oluje predstavljaju poseban tip grmljavinskih oblaka koji mogu da traju više sati i proizvode neke od najopasnijih vremenskih pojava – obilne pljuskove, razoran vetar, krupan grad, intenzivna električna pražnjenja, pa čak i tornado.
Prema objašnjenju Darka Savića, stručnjaka za oluje sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, osnovni “recept” za nastanak svake oluje je isti: potrebno je da se vazduh pri tlu snažno zagreje i da bude bogat vodenom parom.
Upravo je vodena para glavno “gorivo” oluje. Kada se ona kondenzuje u oblacima, oslobađa se velika količina energije koja dodatno podstiče razvoj nevremena.
Zašto su superćelije toliko opasne?
Za razliku od običnih oluja koje se same “uguše” nakon približno sat vremena, superćelijske oluje imaju jednu ključnu karakteristiku – snažno smicanje vetra po visini.
To omogućava formiranje rotirajuće uzlazne struje koja je prostorno odvojena od silazne struje sa padavinama. Na taj način oluja ne prekida sopstveni razvoj, već neprekidno dobija novo “gorivo” iz toplog i vlažnog vazduha.
Zbog toga mogu da opstanu više sati, pređu više stotina kilometara i proizvedu ogromnu količinu energije.
Koliko mogu biti snažne pokazala je oluja koja je pre nekoliko godina zahvatila Sloveniju, Hrvatsku i još nekoliko evropskih država, trajala više od 12 sati i prešla između 1.200 i 1.500 kilometara. Evropa je zabeležila i rekordan grad prečnika čak 19 centimetara u Italiji.
Da li su klimatske promene uzrok?
Naučnici još nemaju konačan odgovor na pitanje da li će klimatske promene dovesti do većeg broja superćelijskih oluja, ali postoje činjenice koje zabrinjavaju.
Kako se planeta zagreva, u atmosferi ima sve više vodene pare. Prema zakonima fizike, za svaki stepen Celzijusa porasta temperature vazduh može da zadrži oko sedam odsto više vlage.
To praktično znači da oluje danas imaju više raspoložive energije nego ranije.
Iako još nije moguće sa sigurnošću reći da će superćelija biti više, naučna istraživanja već pokazuju trend porasta intenziteta pojedinih ekstremnih pojava, poput jačih udara vetra, krupnijeg grada i snažnijih električnih pražnjenja.
Superćelijske oluje je teško prognozirati
Jedan od najvećih problema jeste što se superćelijske oluje razvijaju veoma brzo i predstavljaju izuzetno složene atmosferske procese.
Meteorolozi mogu da procene da postoje uslovi za njihov nastanak, ali još uvek nije moguće sa velikom preciznošću predvideti gde će se tačno formirati, koliko će biti jake i kakvu će štetu izazvati.
Zbog toga stručnjaci ističu da je najvažnije pratiti zvanična upozorenja meteoroloških službi i reagovati čim se najavi mogućnost razvoja snažnih oluja.
Poljoprivreda među najvećim gubitnicima
Ekstremne vremenske prilike posebno pogađaju poljoprivredu. Krupan grad, olujni vetar i obilne padavine za svega nekoliko minuta mogu uništiti useve na velikim površinama, oštetiti voćnjake, plastenike i mehanizaciju.
Upravo zbog toga se sve više govori o prilagođavanju poljoprivrede klimatskim promenama, kroz izbor otpornijih sorti, unapređenje sistema navodnjavanja i protivgradne zaštite, ali i bolje planiranje proizvodnje.
O tome koliko se klima u Srbiji menja i šta to znači za budućnost domaće poljoprivrede, razgovarali smo u podkastu Agro priče sa meteorološkinjom Anom Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
U razgovoru je istakla da klimatske promene više nisu pitanje budućnosti, već realnost sa kojom se poljoprivreda već suočava kroz češće suše, poplave i sve izraženije vremenske ekstreme.
Upravo zbog toga, upozorenja poput današnjeg ne treba posmatrati samo kao kratkoročnu vremensku prognozu, već i kao podsetnik da se klimatski uslovi u kojima proizvodimo hranu ubrzano menjaju.
Komentari