Ove godine sve zemlje Zapadne Evrope, kao i nove zemlje članice EU bile su zahvaćene intenzivnom sušom. Naravno i u Srbiji je zabeležena nezapamćena suša, dok su prognoze i za naredna dva meseca za Srbiju izuzetno loše, što može značajno da oteža setvu ozimih useva 2023.

Intenzivna suša u Evropi

U 2020. je zapadni deo Evrope trpeo najveće posledice od suše, a u 2022. godini gotovo da nema ni jednog dela Evrope koji nije u narandžastoj ili crvenoj boji.

Prognoze prinosa EU za kukuruz, soju i suncokret, predviđa smanjenje (u odnosu na prosek od poslednjih 5 godina) koje se procenjuju na: -16% za kukuruz, -15% za soju i -12% za suncokret. Najveći nedostatak će se osetiti kod kukuruza i suncokreta gde Evropa nije samodovoljna.

U EU očekuje se prosečan prinos kukuruza od 6.63 t/ha (prošle godine je bio 7.91 t/ha). Od značajnih proizvođača najveći pad imaće Mađarska -34%, Italija -25%, Rumunija -25% .

U slučaju suncokreta, očekuje se prosečan prinos od 2.06 t/ha što je za 12% manje nego petogodišnji prosek. U odnosu na predhodnu godinu najveći pad će biti u Italiji -32%, Mađarskoj -23%, Rumuniji -18%.

Pašnjaci u EU su takođe pogođeni sušom do mere da je neophodno smanjenje broja životinja u pojedinim regionima usled nedostatka sveže biomase, koja je važna u ishrani u mnogom zemljama EU.

Nezapamćena suša i u Srbiji

U poređenju sa sušnim godinama 2000, 2012, 2017. ova 2022. je po intenzitetu visokih temperatura na njihovom nivou, ali su ukupne padavine i njihov raspored jos nepovoljniji.

Suša 2000. godine je dovela do toga da Srbija nije imala dovoljno hrane, pa se doniranjem obezbeđivao kukuruz. Ulaganja i prinosi su tada bili niski, državni sektor po pravilu u rasulu a porodična gazdinstva sa malim investicijama i lošim inputima. Prosečan prinos kukuruza je bio 2.440 kg.

Suša 2012. godine je došla posle visokih cena. Svaki četvrti kredit nije mogao da se vrati. Suša je zahvatila pretežno Srbiju, dok je žetva u svetu bila dobra. Prosečan prinos kukuruza je bio 3.600 kg.

Suša 2017. godine je bila lokalna, došla je posle nekoliko dobrih godina sa velikim zalihama jarih kultura, selektivno je pogodila najviše kukuruz, čiji prosečan prinos je bio 4.000 kg u Centralnoj Srbiji 3.100 a u Vojvodini 4.600 kg.

Suša 2022. je bila specifična pošto je imala ekstremne temperature, izuzetno nizak nivo padavina i trajala je izuzetno dugo zahvatajući celu Evropu. U julu su istočni delovi Vojvodine imali veću sušu da bi u Avgustu se i to izjednačilo.

Ne postoje čak ni lokaliteti sa dovoljnom količinom padavina i pored pokušaja da se izdvoje pojedini regioni ili lokaliteti gde je suša imala manje negativnih efekata, to nije bilo moguće pošto pokazuju jako niske indekse.

Kakva su predviđenja?

Procene padavina za naredna dva meseca (septembar oktobar) za Srbiju su izuzetno loša. Očekuje se da će Vojvodina biti najpogođenija, što na već veliki deficit vlage može značajno da oteža setvu ozimih useva 2023, a slično se prognozira i za ostatak Evrope.