Iako se većina biljaka orezuje u periodu mirovanja, postoje i one koje zahtevaju letnje orezivanje kako bi ostale zdrave i bile napredne naredne godine. Pravilno vreme za orezivanje je ključno. Jul je idealan mesec za orezivanje žbunova koji cvetaju krajem proleća ili početkom leta, kao i za kontrolu bujnih puzavica. U nastavku su biljke koje bi trebalo obavezno orezati usred leta.
Orezivanje ima više koristi: uklanjaju se oštećeni i bolesni delovi biljke, poboljšava se protok vazduha, prodiranje svetlosti i podstiče se rast novih izdanaka. Takođe, orezivanjem se reguliše veličina i oblik biljke.
Možda vas zanima
Ali sve to ima efekta samo ako se orezuje u pravo vreme. I dok se mnoge biljke orezuju u kasnu zimu ili rano proleće, ovih osam biljaka će vam biti zahvalne ako ih orežete baš u julu.
1. Glicinija (Wisteria)
Ova snažna puzavica brzo raste i zahteva orezivanje dva puta godišnje – zimi jače orezivanje, a leti laganije. Letnje orezivanje se vrši kada završi sa cvetanjem – tada treba skratiti mlade, tanke izdanke na oko pet pupoljaka. Ovim se sprečava da glicinija postane prevelika i neuredna.
3 biljke koje MORATE da orežete pre kraja avgusta!
2. Ruže puzavice (Rambling roses)
Ove penjačice cvetaju obilno, ali uglavnom samo jednom – u junu, pa je jul pravo vreme za njihovo orezivanje. Uklonite trećinu najstarijih stabala, a bočne grane skratite za dve trećine. Odstranite sve suve, oštećene ili bolesne grane.
Ako ruža dugo nije orezivana, možete ukloniti sva najstarija stabla i ostaviti samo 5–6 mladih, zdravih izdanaka.
3. Jorgovan (Lilac)
Jorgovan treba orezivati odmah nakon cvetanja. Pošto u većini krajeva Srbije cveta do juna, početak jula je idealan. Cveće za narednu godinu formira se na ovogodišnjim izdancima, pa ne treba čekati predugo.
Prvo odstranite ocvale cvetove, a zatim orezujte deblje grane (preko 5 cm u prečniku), ali ne više od trećine biljke godišnje. Uklonite sve suve i slabe izdanke i podmlatke.
4. Lažna narandža (Philadelphus)
Ovaj grm nije neophodno orezivati svake godine, ali kada to radite – najbolje je odmah nakon cvetanja, u julu. Skratite oko trećine grma tako što ćete ukloniti najstarije i najdrvenaste grane do osnove. Takođe uklonite suve grane i one koje se ukrštaju, kako bi svetlost i vazduh mogli da dopru do unutrašnjosti grma.
5. Zimzeleni grmovi (npr. šimšir / boxwood)
Zimzeleni grmovi se najbolje orezuju leti jer rano prolećno orezivanje može izazvati oštećenja od hladnoće. Šimšir dobro podnosi formiranje u geometrijske oblike, ali to treba raditi pažljivo.
Prvo uklonite suve i oštećene grane. Umesto da samo „šišate“ oblik, selektivno uklanjajte cele grane pri osnovi ili kod račvanja. Na kraju možete blago oblikovati grm makazama.
6. Orah
Iako se drveće obično orezuje tokom zimskog mirovanja, orah je izuzetak. Ova vrsta obilno luči sok (tzv. „krvari“) kada se orezuje u hladnijem periodu. Letnje orezivanje u julu smanjuje rizik od ovog problema.
Sve o gajenju oraha: Jesen najbolje vreme za sadnju
7. Pojedino voće
Tu spadaju šljive, breskve, nektarine, trešnje i kajsije. Ove vrste su osetljive na gljivičnu bolest poznatu kao „srebrna lisna pegavost“, koja se prenosi kroz rezove, naročito ako se orezuju u kasno proleće ili rano u jesen.
Da biste izbegli infekciju, orezujte ih u julu – uklonite suve, oštećene grane i podmlatke.
8. Paradajz (indeterminantne sorte)
Kod visokih (neodređenih) sorti paradajza preporučuje se orezivanje u julu kako bi se biljka usmerila na razvoj plodova, a ne lišća. Time se poboljšava i cirkulacija vazduha, što smanjuje rizik od bolesti.
SAVETI: Vezivanje paradajza i skidanje zaperaka
Najbolje je orezivati kada su cvetovi otvoreni. Uklonite sve zaperke (bočne izdanke) iz korena i većinu onih između glavnog stabla i listova. Ostavite samo prvi zaperak ispod najniže cvetne grane.
Izvor: Gardening Know How
Komentari