Od kad je sveta i veka čovek teži da sebi stvori, olakša, omogući bolji i lakši život, uslove rada i alate – orudje pomoću kog će sve to postići. Sve ovo nije mimoišlo ni agrar. Naprotiv. Iz godine u godinu decenijama se poljoprivreda kao grana prilagodjava svetskim standardima, promenama.

Mnogo je i razloga za to. Počev od ekonomskih pa preko klimatskih faktora koji su možda i najpresudniji što se poljoprivreda konstantno menja i unapredjuje.

Ekonomski faktori, i ekonomija je nešto što je konstantno prisutno, očekivano, nešto što je podložno promenama. Ali nešto što je posebno postalo bitno, pa i opterećujuće za sve one koji se nalaze u agraru,oni koji se bave proizvodnjom hrane je klima.

Nema više ustaljenosti. Ne zna se kad je zima, leto, proleće. U toku meseca se promene sva četri godišnja doba. Sever više nije sinonim za zimu, a jug za toplo.

Zime sve slabije a leta sve toplija. Verovatno ćemo za koju godinu ili deceniju ako se ovaj trend nastavi a hoće da polako razmišljamo o mediteranskim biljkama i njihovoj proizvodnji na našem tlu, podneblju. Promene su iz godine u godinu ekstremnije i to je na globalnom nivou a jako je primetno i kod nas.

I nije nas mimoišlo. Poljoprivredna proizvodnja kako kod nas tako i u svetu je fabrika pod otvorenim nebom. Jedna velika lutrija. Od nas proizvodjača se samo očekuje da dobro i organizovano pratimo situaciju na terenu i da pravovremeno delujemo.

Ako je suša da bacimo akcenat na druge alternativne poteze. Blizina kanala, reka, uključivanje pumpi, rasprskivača, tifona, kopanje bunara. Ako pak bude i više padavina, nego što je i predvidjeno onda automatski imamo problem sa ulaskom u parcelu i odlaganje tretmana za koji dan, a dobo znamo šta za poljoprivrenika znači agrotehnički rok.

Onda na potezu stupaju inovacije, poslednji reči tehnike i tehnologije.

Gazdinstvo Mihalj i precizna poljoprivreda

Konkretno naše gazdinstvo PG Mihalj je imalo situaciju da u jeku prskanja od korova, bolesti nije bilo u prilici da  obavi tretman, operaciju zbog velike količine padavina i nemogućnosti ulaska u parcelu. Onda u ovakvoj alarmantnoj situaciji nastupa dron.

Iskreno sve je to već vidjeno u svetu, regionu. Ali kod nas je to još uvek u povoju i generalno u našem ataru to niko nije nikad ni radio. Skeptični nismo bili toliko da se posao neće završiti, već smo više bili zabrinuti kako će se sve to završiti.

• Kako će suncokret reagovati na ovaj način prskanja – prskanje iz vazduha
• Kakav će efekat biti na korove
• Da li ćemo stići da oprskamo parcelu od 60 ha za jedan dan, jer su već sutradan najavili nove padavine

Precizna poljoprivreda: JOŠ JEDNA TABU TEMA ili realnost u Srbiji?

Prvo što je jako interesantno i što svima privlači pažnju je sama razmera u količini vode koja se koristi tj.koja je potrebna pri prskanju dronom u odnosu na prskanje prskalicom. Za površinu od 60 ha koju bi radili našom Kuhn Lexis prskalicom potrebno nam je 12000 litara vode. A sa dronom samo 1200 litara. Oduševljenje!

U startu trošak vode manji. Zašto je to tako, je isto vrlo jednostavno. Ali opet je reč o tehnici, izumu, patentu nečeg novog, korisnog.

Dron raspolaže sa dve peristatičke pumpe koje dovode tečnost iz rezervoara do dizni koje ne rade po principu visokog pritiska, nego do nazubljenog diska koji sa svojim obratajima reguliše krupnoću čestica koje se rasprašuju na tretiranu površinu. Na dronu samo dve dizne, tj. dva diska i rezervoar u ovom našem slučaju od 40 l. I napomena: ništa manje „vidljive magle“ pri prskanju dronom ili prskalicom.

Način tretiranja useva dronom

Još jedna stvar koja nas je interesovala je način tretiranja useva. Konkretno u našem slučaju pri prskanju suncokreta od širokolisnih korova. Dron je bio na visini od 2 metara iznad tla. Ali i ovu strepnju i sumnju smo otklonili nakon što smo došli na parcelu posle 6 dana i videli da je učinak potpun kao da je prskano prskalicom tik iznad biljke a ne sa dva metara visine.

Vreme potrebno za prskanje dronom

Pri prskanju prskalicom, za pražnjenje 3000 l vode koliko ova naša nosi je potrebno oko 40 – 50 min.

Dron u našem slučaju sa rezervoarom od 40 litara, 2 ha radi i potrebno mu je oko 10 min da isprazni sadržaj iz istog. A za ponovno punjenje i zamenu baterija 1,5  minut, a za 6,5 h smo završili celu parcelu.

Ali uz napomenu da je bilo prvi put, da je tu uračunato i vreme za postavku, pripremu pre tretiranje useva. I nije bio problem i da je to trajalo i 8 h.

Jer poenta je da se parcela isprskala iako to uslovi nisu dozvoljavali a naredni ulazak za 5 do 7 dana. Znači pravo u metu.

I cela stvar je u ovome. Odraditi kad se uslovi takvi da ne dozvoljavaju rad klasičnim metodama, tehnikama ali alternativa ipak postoji.

Isplativo, rentabilno? Skupo?

Ništa nije skupo ako je prava stvar u pitanju, kao što je ovaj dron XAG P100 Pro! U regionu cena ove usluge se kreće od 30 – 50 eura za 1 ha. Za 60 ha kod nas od 1800 do 2100 eura. Da li je mnogo? Nije. Jer je to tretman koji treba obaviti sad  a sve posle je minus zagarantovan. A ako se slučajno ne odradi onda se podvlači crta a ispod crte:

• Oranje zimsko
• Dnevnice radnik
• Spremanje za setvu
• Dnevnice radnika
• Đubrivo osnovno, dopunsko -trošak
• Dnevnice radnika za razbacivanje
• Setva i dnevnice učesnika setve
• Preoravanje,tanjiranje

Vrlo prosta matematika. Na kraju krajeva dron je samo alternativa trenutnoj situaciji, skok uvis za pomoć, hitnost.

Očekivanja, stanje – zaključak

Sve dok nije prošlo par dana od tretiranja useva, i izlaska na teren crv sumnje je postojao i sigurno je tako i kod svih koji prvi put ulaze u ovakvu neku „modernu“ priču. Naš zaštitar je bio oduševljen učinkom. Korovi trule, dobili dozu, usvojili otrov, u fazi propadanja a suncokret čist i netaknut.

Da li bi opet radili, da li vredi?

Jedna reč. Budućnost i neophodnost. U dolazećim vremenima sigurno će biti neizostavan deo same proizvodnje, ciklusa. Da li ćemo se mi opremiti, težiti tome…Sigurno da hoćemo, a da li stvarno želimo to? To se ne dovodi u pitanje, to je naš stav posle ovakvog iskustva.

Moderno je budućnost!