Svet poljoprivrede Prodavnica

Rendanjem do reda

”Kolumna

Još jedan početak! Sa ovim osećajem završio sam osvrt na prošlu 2021. godinu. Nije to ni neka mozgalica niti filozofija, već naša realnost u kojoj živimo i radimo.Velike stvari i zaokreti dolaze bez najavljivanja.Iznenada.Iskren da budem u novih agrarnih 365 dana više bih voleo da uđemo sa krupnim koracima a ne, kako to obično biva, sa jakim porukama, ubeđivanjima i obećanjima. Doduše, godina je izborna i svaka vrsta konfeta i pratećih šećerlema je dopuštena.

Međutim, i bez navedene izborne okolnosti, praksa je pokazala da mi bez obećanja, parola, zaklinjanja i pravih„vodopada“ krupnih reči praksu ne razumemo.Čak strahujemo od nje. Znajući za tu osobinu pred „okretanjem“  još jednog kalendarskog lista u domaćoj poljoprivredi čulo se i ponešto što treba upamtiti.Primiti k znanju!

Hrana kao moć

U prazničnom izdanju „Večernjih novosti“ predsednik Aleksandar Vučić, prilikom osvrta na najznačajnije izazove Srbije u 2022. godini na visokom mestu postavio je poljoprivredu.Označena je kao treći izazov.“Moramo da počnemo da vodimo računa o hrani i vodi.To je novi izazov kojim ćemo kao država morati ozbiljno da se bavimo,jer će u budućnosti očigledno hrana biti izvor moći“-kazao je Vučić.

Neko će reći da je odavno poznato da će voda i hrana postati najtraženija i najskuplja roba na berzama, ali da će se i u pojedinim delovima sveta zbog njih voditi ratovi.Takva upozorenja treba stalno ponavljati, jer uz klimatske promene koje najviše problema prave poljoprivredi,ostaje veliki izazov kako nahraniti sedam odnosno za koju godinu 10 milijardi ljudi na Zemlji.

Ako Evropska komisija za agrar, FAO i brojne druge reprezentativne asocijacije koje se bave ovim pitanjem, već čupaju kosu, zbog čega i mi da ne žrtvujemo koju dlaku.Pre svega što spadamo u red značajnijih proizvođača poljoprivrednih proizvoda i hrane kako u Evropi tako i svetu.

Gazdinstva pod lupom

Za domaći agrar jedan odista značajan izazov biće onaj koji je početkom ove godine najavio aktuelni ministar Branislav Nedimović, a tiče se statusnog utvrđivanja:ko se kod nas profesionalno a ko polutanski, rekreativno a ko špekulativno bavi poljoprivredom? Ovo je neka vrsta iznenađenja, ali po svemu sudeći iznuđenog, jer u srpskom agraru, posebno kada su u pitanju registrovana gazdinstva, ima podosta vlasnika sa pisarskim rukamaali i „dugim“ prstima. Bez ijednog žulja!

Prema okvirnim podacima u Srbiji ima oko 600.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava što je po oceni stručnjaka previše.Uz poštovanje nekoliko osnovnih parametara kao što su: površina obradivog zemljišta, opremljenost mehanizacijom uz starost vlasnika i ostalih članova gazdinstva, njihov optimalni broj, navodi se, trebao bi da se kreće od 270.000 do  300.000.

Samo nekoliko ozbiljnih kontrola tokom protekle dve godine pokazalo je da su mnoga gazdinstva registrovana, odnosno prijavljena fiktivno sa razlogom kako bi njihovi vlasnici stekli, odnosno „povukli“ pravo na korišćenje subvencija i ostalih, premija i podrški od strane države i specijalizovanih fondova.

Dakle, njih ulaganja u proizvodnju i razvoj gazdinstva ne interesuju, već dobijeni novac usmeravaju za druge svrhe i sticanje lične koristi. Zbog toga su tokom prošle godine u nekoliko navrata većem broju takvih vlasnika i njihovih saradnika stavljane lisice na ruke uz odvođenje u pritvorske jedinice.Na desetine takvih lica osumnjičeno je da su putem falsifikovane dokumentacije i prevarama nezakonito sticali velike novčane sume.

Miris državne zemlje

Godinama je javna tajna da je napravljeno sijaset kombinacija i drugih „rupa“ kako dobiti u zakup što više poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države. Ta „njiva“ je inače površine oko 500.000 hektara od kojih 90.000 hektara otpada na pašnjake a ostatak na obradivo zemljište. Arenda, odnosno njen „miris“ naprosto su neodoljiviza mnoge vlasnike gazdinstava kao idruga lica.Inače, država godišnje po osnovu davanja u zakup zemljišta inkasira oko pet milijardi dinara.

Praktično, to znači da oni koji su je zakupili u minimalnom obrtu, proizvođačkom ili sa namerom dalje preprodaje, bolje reći ustupanja trećim licima, trebali bi da zarade, makar polovinu od državnog iznosa što je izuzetno velika suma.

Od aukcija i javnih nadmetanja nije se  odustajalo ni u vreme najveće pretnje od zaražavanja virusom kovida 19.Nadmetanja su organizovana na tribinama fudbalskih stadiona, halama pa čak i na otvorenom prostoru, odnosno njivama.Mnogi od zakupaca nisu se obazirali na visinu cena, jer su znali da će u preprodaji dobiti zaradu na koju su računali.

Do koje mere može da ide ta trka da se preko zakupa državne zemlje dođe do značajne zarade govori i slučaj iz opštine Rača, u kojojje po pisanju portala „Pištaljka“ jedan visoki državni i lokalni službenik u taj marifetluk uključio i maloletnu decu.

Nova klasa

Uz reeksport, nelegalne otkupe, preprodaje i uz sve to korištenje svakoraznih podsticaja, povoljnih kredita i mogućnosti zakupa državnog zemljišta, u okviru domaćeg agrara stvara se neka „nova“ klasa.Dosadašnja iskustva su pokazala da su u pitanju, uglađeni, tihi i najčešće nevidljivi, kako ih još nazivaju,„igrači“. U potpunosti su skoncentrisani na sopstveni interes.

Zbog toga nastavak kontrole,koju je najavio ministar poljoprivrede, pod kojim okolnostima posluju domaća gazdinstva je od bitnog značaja za sve koji su uključeni u ovu retko razuđenu privrednu granu.Cilj je da oni koji rade i proizvode nove vrednosti dobiju veće podsticaje, zaštitu i poštovanje.To je bez sumnje izazov protiv kojeg nebi trebalo da bude sporenja i dilema.Problem je jedino da li za tu vrstu „ulova“ imamo sitno pletene mreže i naravno volju?!

Godina je izborna kada se mnogi čuvaju od škakljivih i manje popularnih tema i poteza.Konačno utv- rđivanje koliko u Srbiji ima poljoprivrednika i njihovih gazdinstava kojima je ta grana osnovna delatnost je, po mojoj proceni, bitnija od mnogih drugih „velikih“ poslova.Tu sliku nebi trebalo „retuširati“  sa bilo kakvim agrarnim popisom ili statističkim obradama.U pitanju su mnogo suptilniji koraci, podaci i interesi.Kako statusni tako i ekonomski.

Izbeći recept političkih pihtija

Koliko sam razumeo nije u pitanju nikakvo razvrstavanje, još manje uskraćivanje, diskriminacija ili privilegovanje onih koji su na bilo koji način zaposleni u najvećoj multikompaniji pod otvorenim nebom. Iznad svega reč je o potrebi da se i u njoj uvede red, poštovanje važećih pravila i propisa i nadasve poslovnog morala.Jer, nered bez prestanka vreba da obesmisli svaku vrstu rada i truda.To poljoprivrednici najbolje znaju!

Siguran sam da se u 2022. godini ispod radara neće naći izazovi kao što su:inicijativa „Otvoreni Balkan“, osvajanje novih tržišta, povećanje  agrarnog budzeta i podsticaja, aktivnosti na spasavanju i podmlađivanju srpskih sela, udruživanju, odbrana doline Jadra od rudarskih namera kompanije „Rio Tinto“,novim tehnologijama ili fiskalizaciji na zelenim pijacama.Posebna priča su obrazovani, mladi i hrabri zaljubljenici u poljoprivredu, koji doduše još uvek u manjim talasima, pristižu u Panonsku i druge nizije širom Srbije.

Promene su neizbežne.Doduše,tako nešto se i očekuje od započetih godina.Ako se ne krene sa receptom:“rendanjem do reda“, već onim za pravljenje „političkih“ pihtija niko nikoga neće ni mrko pogledati a kamo li udariti po „dugim“ prstima, dzepu i ostalim osetljivim mestima!?

 

 

Komentari