Srbija je stala na noge. Mislim ekonomski. Ova mantra ignoriše mnoge poslove, ponajviše u poljoprivredi, i zbog toga se stiče utisak da „tričavih“ 200 miliona evra od izvoza maline više nije toliko bitno. Da jeste srpski malinari ne bi bili u stanju kontinuirane neizvesnosti i sluđenosti.Kada je u pitanju ovogodišnji rod i otkup probni balon iza kojeg stoje manji hladnjačari je pušten sa ispisanom cenomi od 150 dinara za kilogram. Nadam se da nisu požurili i da su u ulozi „berača“ posao završile monsunske olujne kiše i grad. Preostali plodovi kojih je manje za skoro 40 odsto u odnosu na lane uz još neke okolnosti koje su pratile proizvođače u Poljskoj i Čileu, realno je očekivati da otkupna cena dosegne 170 do 175 dinara koliko su tražila domaća reprezentativna udruženje i asocijacije.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
U sred ove kalkulacije u jednoj spontanoj izjavi aktuelni ministar poljoprivrede uneo je pravu zabunu konstatujući kako je domaćim proizvođaćima za bolje otkupne cene potrebno više malina SORTE „ROLEND“. Nije on učinio nepopravljivu grešku, jer ROLEND koji je oznaka i naziv za plodove eskstra kvailteta, zaista je potreban u izvoznim ponudama.Najveći broj malinara ovaj GAF nije mogao da mu oprosti pa je preko društvenih mreža osuo drvlje i kamenje na to što je ministar pomešao babe i žabe. Ako je za utehu jedan njegov kolega iz 90-tih godina prošlog veka prilikom otvaranja tradicionalne manifestacije „Dan maline“ u Brankovini kod Valjeva, okupljenim voćarima i brojnim gostima preko moćnog ozvučenja poželeo je prijatne trenutke na DANU VIŠNJE. Ovome su se tada, a mislim i godinama kasnije, smejale: mušmule, kruške, šljive i ostale ribizle.
POŠTOVANI, nisam se puno dvoumio kako da počnem svoju STOTU KOLUMNU na stranicama portala AGROMEDIA i sa dodatnim ehom u okviru televizijske emisije SVET POLJOPRIVREDE. Ovo nije vreme za bilo koji oblik dekadencije, samohvalisanja ili POHOVANJA ZOVE za šta se uveliko šuška da će postati kulinarska čarolija. Ipak MALINA kao najprofitabilnija domaća voćka dobila je prednost u odnodu na sva „valjanja u čokoladi“ ne samo zbog toga što je u njenu proizvodnu uključeno više hiljada poljoprivrednika i preduzetnika, već i zbog toga što je ona iz Ivnjičkog kraja postala brend sa evropskim žigom o geografskom poreklu. Nisam ni ovom prilikom želeo da ostavim malinare u tesnim cipelama niti u Hamletovskoj zamišljenosti.
Kada smo kod moje STOTE KOLUMNE iskren da budem toliki broj svećica, pa makar one bile i na omiljenoj „panj torti“ ne bih mogao da ugasim ni iz petog pokušaja. Dosta njih, možda i pola, ostalo bi da gori kao pomen i znak sećanja na ŽRTVE TRANZICIJE U AGRARU, odnosno skandaloznih privatizacija poput : PKB, „Srbijanke“, „Budimke“, IMT kao i brojnih drugih poljoprivrednih kombinata, prerađivačkih kolektiva i zemljoradničkih zadruga koje su imale sve reference pravih kompanija.Upravo takav moj pristup i doživljaj kada je u pitanju domaća poljoprivreda oslanjao se na davno stečeno iskustvo koje kaže: DA JE OD SMRTI JEDINO GORI ZABORAV. Nije ovo potapanje u nikakvu prošlost i duboku istoriju, već nastojanje da se iz GREŠAKA MORAJU STICATI ISKUSTVA, UČITI I SPREČAVATI NJIHOVA PONAVLJANJA.
O privatizaciji PKB objavio sam ŠEST kolumni.Čak sam u jednom momentu pomislio da preterujem, da se ponavljam i govorim nešto što su ukapirali i vrapci. Međutim, svi ti „sitni bodovi“ o prodaji BELE KUĆE SRPSKOG AGRARA imali su ključnu ambiciju da upozore one koji su na vlasti da jedna ozbiljna država nikada ne sme drugome da DAJE ILI PRODAJE svoje izvore pijaće vode i poljoprivredno zemljište. Nadam se da nisam dzabe krečio iako je ova priča završena sa puno nejasnoća, sumnji i medijskog lelujanja. Iako za to nemam čvrstih dokaza, verujem, da sam svojim pisanjem delimično doprineo da država koriguje svoj stav: O PRODAJI HLEBNIH ORANICA NA EVROPSKOM BUVLJAKU.
NAROD I VODA SVAGDA NAĐU PUT – govorio je veliki književnik Dobrica Ćosić. Dobro sam razumeo ovu poruku i nastojao da svojim tekstovima podstičem i razvijam kritički stav prema agraru. To je bitno, pre svega, zbog PRETERANOG LUTANJA NA BAJKOVITOJ 45 PARALELI. Najveća posledica tog tumaranja bilo je to što su u domaćem agraru najgore prolazili oni koji NISU IZLAZILI IZ BRAZDE dok su njihovi savetnici, posrednici, otkupljivači i izvoznici punili dzepove. Njihov podsmeh i ucene, takođe, nisu bile retkost.Da bi se uspostavio elementarni red, kriterijumi i sistemi vrednosti sugerisao sam: DA MERA SVEGA MORA BITI ČOVEK pa tek onda profit i druge bestijalnosti NEOLIBERALIZMA koji se potvrdio kao socijalno neodgovoran, moralno neosetljiv i više od svega ekonomski neefikasan. Upozoravo sam učesnike u ovom poslu i privrednoj grani koji imaju problem sa nejasnim identitetom, društvenim i socijalnim statusom da ne pristaju na dalju marginalizaciju i izopštavanje. BITI PROIZVOĐAČ HRANE svuda u svetu, pa valjda i kod nas, je posao za svekoliko UVAŽAVANJE I POŠTOVANJE. VITEZOVIMA ORANICA po tom, ali i drugim pitanjima uvek sam davao podršku punog razumevanja.
Gledao je seljak, više puta u istoriji, kako se ruši njegov svet, sve što je stvorio, ozidao, proširio, zanovio…Međutim, i pored svega on i dalje u sebi ima MESTA I RAZUMEVANJA ZA TUĐU MUKU. Bez POGOVORA je uvek izlazio na brojne početne crte koje su zapravo bile startne linije za duge i neizvesne MARATONE.Proizvolje su priče da od poljoprivrede treba napraviti TEŠKU INDUSTRIJU, odnosno da oni koji imaju novca za investiranje mogu da rade šta god žele.Agrar vapi, mnogo toga ukazuje, za dugoročnom i ambicioznom državnom STRATEGIJOM za narednih 20 do 30 godina. Bez nje saplitanja, padanja, razočarenja i druge neviolje trčaće za poljoprivrednicima kao izgladnjena paščad.
NA PRVOJ LINIJI srpskog ruralnog fronta stigao je kao MESIJA u nekoliko velikih MISIJA ministar bez portfelja Milan Krkobabić.Zbog čega to pominjem-zato što se kod nas mnogo toga vezuje za takozvane male „partijske bogove“, Bizmarkove rođake i stranačke naturščike koji su pre Talasa iz Mileta najavili pomračenje Sunca.Sa obnovom srpskog zadrgarstva dobro mu je krenulo dok TIM za preporod , odnosno SPAŠAVANJE srpskih sela tek treba da obuje kopačke.Duga i neizvesna će to biti utkmica, ali na kraju će neko morati da popusti. Ko, teško je predvideti, jer od ukupno 4.079 sela njih 1.200 je u fazi nestajanja.Tako nešto ni Tarabići nisu „videli“!?
SRPSKI AGRAR uvek sam doživljavao i posmatrao kao jednu veliku: SCENU,IZAZOV, OBALAUTVRDU, SKLONIŠTE I ŠANSU. Agrar, odnosno proizvodnja hrane je BESKRAJNA TRAKA koja nikada neće stati. Bilo je i biće EPSKIH situacija, ali PORAZA nikada. Na vrata uveliko kucaju nove tehnologije , digitalizacija i robotitacija, odnosno sve pozicije koje sa sobom donosi takozvana Četvrta industrijska revolucija. Novi standardi, pravila i procedure iz formalnog prelaze u obavezujuće naćine ponašanja i poslovanja. Kupci postaju sve probirljiviji pa tako, u nedavnoj kolumni zabeležih, da upravo oni odbijaju kupovinu mesa ako dođu do informacije da je neko june pre ulaska u klanicu živelo u stresnim uslovima.To je zapravo i deo stalno pominjanog FUTURIZMA koji će nam vrlo brzo oglasiti da on nije daleko, več na nekoliko koraka.Tačnije, za deset godina procene su, da će na Marsu biti obavljena prva berba paradajza.
I pored povremenih lutanja među OZVEZDINAMA trudim se da u mojim kolumnama ostavim dovoljno svetlosti, razumevanja, realnosti i poštovanja prema SRPSKIM VITEZOVIMA ORANICA. Da ne dožive SUDBINU USAMLJENIKA. Činim i činiću sve da se GRANICE I PRAGOVI NJIHOVOG DOSTOJANSTA NE RASTEŽU DO PUCANJA, JER U TOM SLUČAJU NIKOME NEĆE BITI DOBRO!
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten Akademijskog odbora za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari