Sajam i narikače iz Davosa

Učinite sve da ne umrete u inostranstvu. To sam napisao i poručio građanima Srbije, sa debelim razlogom, pre skoro 10 godina.Spora, mrzovoljna i zadrigla birokratija uz previše formalnosti i procedura smoriće i iskompromitovati i vas i pokojnika. Takođe, učinite sve da ne idete na bilo koju manifestaciju, pa makar to bio i Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu, onog dana kada ga zvanično otvaraju visoke državne i slične zvanice. Tom prilikom ignorisaće vas pa i maltretirati svaka šuša uz ozbiljnu pretnju, ako ste kraćeg fitilja, da tom događaju okrenete leđa i brzo ga zaboravite.

štand koza nostra buda kolumna

Srećom, manifestacija koja se u slavu proizvođača hrane, odnosno poljoprivrednika organizuje po 89. put bitnija je, moćnija, otpornija, glamuroznija i poželjnija od svih pi-ar „zujalica“,naflitanih službenika protokola, čudnih kućnih redova i brojnih lica dekorisanih sa takozvanim „pederušama“.

Baš kada sam u stilu boginje lirike Desanke Maksimović,naumio da za nakaradna ponašanja i „inovacije“ organizatora „tražim pomilovanje“ zakoračio sam u prostor Sajamskih čarolija.U carstvo onih koji su svim bićem posvećeni mukotrpnom, često neizvesnom, ali uzvišenom poslu.

„IMT“ se ne predaje

Iako na ovogodišnjem Sajmu nije bilo nekoliko značajnih proizvođača traktora, pre svega zbog ratnih sukoba u Ukrajini, ovih nezamenljivih pomagača poljoprivrednicima bilo je kao retko kada. Pitao sam jednog komercijalistu iz tog sektora da li se zna broj izloženih traktorskih „konja“? Nije mogao da bude precizan, ali se složio da ih ima na desetine što je, kako reče, dobar predznak za budućnost našeg agrara.

Među traktorima najrazličitijih kategorija i dizajna pažnju brojnih posetilaca privukli su oni na kojima je utisnuta marka „IMT“. Posebno interesovanje vladalo je za traktor ovog proizvođača od 47 konja koji se prodavao po ceni od 13.690 evra. Na konstataciju da se „IMT“, bez obzira što je otišao u zagrljaj indijskog „TAFEA“ ne predaje, dopunio me jedan od zainteresovanih za kupovinu uz reči da je on odavno robna marka i da su u njega stekli veliko poverenje svi koji su ga imali.“Da ga naprave i od kartona, ja bih ga kupio“- prokomentarisao je drugi zainteresovani posetilac Sajma.

Budzin sir IZ „KOZA NOSTRE“

Posle više desetina selfija sa svim uzrastima posetilaca uspeo sam da dođem do glumca, farmera i vrsnog alhemičara kozjeg mleka Branka Jankovića, iz Osečine.Tačnije, tamošnjeg sela Gunjaka.Taj susret odagnao mi je sve pređašnje loše epizode i popravio raspoloženje.

Njegova farma „Koza Nostra“ , objašnjava Branko, je zapravo asocijacija na naše koze, našu prirodu, našu kulinarsku tradiciju i naše selo.Njegov put surutke kojim je krenuo prema carstvu kozjeg mleka bio je pravi reflektor da sagleda brojne mogućnosti prerade i finalizacije jednog od najzdravijih mleka koje ljudima daruju koze.

Podseća, da se pri svakom iskoraku oslanja na savete stručnjaka, labaratorijske i nutricionističke provere. Za obradu mleka i ostalih proizvoda koristi postupak liofilizacije koji je prihvatio bez bilo kakvih predrasuda. Inače, zagovornik je bogatih sajamskih degustacija, posebno kada je u pitanju nešto novo kao što je ovog puta bio „Bužin“ kozji sir iz ovčje mešine koji spravlja po receptu svog pradede, dok svi oni koji su probali jedinstvene ukuse „grilovanog“ sira nisu skrivali zadovoljstvo.

U posetu dva Valjeva

Tek završeni sajam, po mnogima, je samo „zagrejavanje“ za jubilarni 90. susret i okupljanja u narednoj godini.Međutim, i do tada će imati o čemu da se priča i vraćaju sećanja.Pored Branka Jankovića, preko 140.000 posetilaca, što su praktično dva Valjeva, imalo je priliku da se susretne i vidi sa brojnim drugim zanimljivostima i praktičnim potvrdama da je srpski agrar ozbiljna priča.Da ga nose mala i srednja gazdinstva, ali i da su velike kompanije bitan ram za očuvanje tog vrednog zelenog platna.

Susreti sa izlagačima događaji su za najduža pamćenja , ali i saznanja. Tako sam mislio da je jedino od maline iz Arilja moguće napraviti neobične finalne proizvode. Međutim, namaz od ove voćke sa ukusom đumbira i vanile proizvelo je domćinstvo Jović iz Čuruga u Vojvodini.

Ne samo DELTA AGRAR, već brojne druge kompanije i firme prodale su skoro sve izložene traktore i poljoprivrednu mehanizaciju. U javnosti niko nije licitirao sa cenama i imenima kupaca, jer se tako nešto u poslednje vreme, smatra nepristojnim. Samo jedna firma iz Šapca prodala je čak 1.000 noževa i satara vlasnicima klanica i mesarsnih radnji…

Veliša preživeo

Iako je vlasnik bika Veliše, kolosa od 1.700 kilograma iz Salaša Crnobarskog kod Bogatića, tvrdio da nije za prodaju, da je imao dobru ponudu najverovatnije bi se predomislio. Najčešće posle takvih „transfera“ bikovi završe u klanicama. Veliša je bio zaštitni znak stočarskog dela sajma u kojem je samo jedan izlagač za prodaju 10 rasnih grla goveda inkasirao 35.000 evra.

Za apsolutnog lidera kvaliteta 89. Medunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, proglašen je PATENT CO DOO iz Mišićeva. Značajna druga sajamska priznanja ponelo je još 60 izlagača iz svih sektora agrara.Inače, na takozvanim marginama sajma bilo je svih vrsta susreta, razgovora, dogovora i stručnih predavanja, konsultacija i dijaloga.

Kao pravi likovni performans doživeo sam izložbeni prostor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. U stilu pravih renesansnih majstora oni su sa obojenim semenima zitarica i drugih ratarskih kultura kreirali prava umetnička dela. Uostalom, tako nešto to renomiranoj kući i pristoji.

Narikače iz Davosa

Dok je trajao Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu,paralelno se održavao i Svetski ekonomski forum u Davosu. Najuticajniji državnici, milijarderi, bankari i drugi eksperti u svojim osvrtima na aktuelna dešavanja u svetu kao i prognoze šta se može očekivati, umesto smirujućih poruka najavljivali su glad, još veće siromaštvo, izbezumljenost i nastavak novih lutanja.

Mnoge od poznatih ali i anonimnih „narikača“ o srljanju sveta u propast vokabularom su prevazišli i čuvenog Nastradamusa kao i izvesnu Baba Vangu, braću Tarabić i ostale stručnjake za gledanje kroz oglodanu plećku. Međutim, u svemu su ih demantovali određeni pribeleženi podaci kao što je onaj da je u vreme pandemije kovida-19 na globalnom niovu svakih 30 sati, nepun dan, „rađan“ novi milijarder. Trend se nasatavio i početkom oružanih sukoba u Ukrajini.

Ta armija milijardera, primera radi, u sektoru hrane ne prodaje maglu i leblebije, već sve vrste žitarica, voća, povrća, mesa, mlečnih prerađevina, ribe i drugih ptičjih jaja.Koga oni plaše, sebe ili one kojim sve dublje zavlače ruke u dzepove? Interesuje me kako bi se ponašali kada bi neki asteroid krenuo prema Zemlji? Dresere nuklearnih bojevih glava oni su isforsirali i finansirali.

Svako nevreme za njih je pravo vreme.Isto tako, nemam nikakvu sumnju, da se neće uplašiti ako pandemiju kovida-19 zamene „majmunske boginje“!? Sajam u Novom Sadu, pokazao je, da svet ide dalje.Bez zaustavljanja!!!

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti