Premija je otišla u ruke kompanije AL DAHRA iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Loz za kupovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) plaćen je 105,05 miliona evra. Naši veleposednici, preduzetnici iz agrobiznisa i takozvani tajkuni sve su ovo mirno posmatrali. Samo su pojedini od njih u tabloidima izjavljivali kako će PKB biti njihov i da će svaku konkurenciju da „izjedu“ za doručak. Inače, ovom poslovnom aranžmanu najviše su se obradovali predstavnici Ministarstva za privredu i poljoprivredu koji su potvrdili da su i dalje glasni zagovornici ekonomsko-političke maksime: PRIVATIZOVATI ILI UMRETI. Ljudi struke, građani, dobar deo javnosti, svi oni su bili protiv prodaje PKB uz napomenu da niko normalan na svetu ne prodaje svoje izvore pijaće vode i obradivo, odnosno poljoprivredno zemljište. Ali, ko još njih pita ili uopšte čuje.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Prodaja PKB-a čak nije bila ni vest dana u medijima, jer je većini, osim provladinih, bio važniji neki bizarni golobrst ili prve varnice iz nastavka dva rijaliti čorbarluka na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. No podsećanja radi, za pomenutu sumu od 105,05 miliona evra novi vlasnik je do vrha NAPUNIO ZEMBILJ u kojem je stalo: 16.785 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Beograda, brojni objekti, oprema, rezervni delovi, kao i stado stoke od blizu 20.000 grla. Kupcu pripada i imovina zavisnih društava Ekolab, Instituta PKB-Agroekonomik, kao i Veterinarske stanice. Ono što nije u zvaničnoj ceni je brend PKB koji je stvaran sedam decenija, kao i dvomilionsko tržište Beograda na vratima kompanije. Kolika je to vrednost ne bih se usudio da napišem.

Ne treba prećutati ni to da se novi vlasnik obavezao da će u naredne tri godine ostati kao i do sada pojedinačno najveći proizvođač mleka u Srbiji. Da će na poslu zadržati najmanje 1.000 od ukupno 1.700 radnika, kao i da će za sve prekobrojne u okviru socijalnog programa isplatiti po godini staža 450 evra. AL DAHRA je najavila i investiciona ulaganja u opremu i modernizaciju proizvodnje, a pomenuta je okvirna suma od 30 miliona evra. Ko je zapravo kupac BELE KUĆE srpskog agrara? Spikeri iz Ministarstva za privredu i poljoprivredu kažu da je reč o kompaniji sa visokim rejtingom koja obavlja poslove u 20 svetskih država i na skoro svim kontinentima. Pretežna delatnost je poljoprivredna proizvodnja, investiranja u istu i kupovina zemljišta, pa se tako navodi podatak da raspolažu sa preko 80.000 hektara oranica. U Srbiji imaju 1.000 hektara na području Vojvodine i u okviru firme AL DAHRA –RUDNAP bave se uzgojem jabuka i borovnica.

Iako je veći broj zaposlenih i njihovih sindikata, agro stručnjaka i ekonomista, kao i samih Beograđana priželjkivao da poslednji tender PROPADNE, to se nije desilo. Utisak je da su na dan otvaranja koverte sa finansijskom ponudom ČEP NA FLAŠI sa šampanjcem jedino odvrnuli iz pomenuta dva ministarstva. Kao da su sa činom prodaje skinuli sa svojih leđa kakvu olovnu ploču, iako PKB nije njihova dedovina niti druga prćija. I sam Lazar Paču, preterano revnostan čuvar državne blagajne iz vremena dinastije Karađorđevića, čvrsto bi im stisnuo ruke i čestitao na ponašanju. Naime, za ministra poljoprivrede najznačajniji benefit prodaje PKB-a je taj što će prekobrojni radnici od kupca dobiti otpremnine i da će se od dobijenog novca od prodaje vratiti dug kombinata prema bankama i drugim poveriocima, mahom državnim firmama, a koji je narastao na blizu 80 miliona evra. U više navrata je istakao da je prodaja PKB-a bila najbolja opcija, odnosno da bi ostanak u dosadašnjem statusu vodio u njegovu propast i nestanak. 

Tender za prodaju PKB nije sveta krava

Nisu grad Beograd i država Srbija prodali strancima fabriku vijaka ili pogon za pravljenje siporeks blokova, već jedan od najznačajnijih resursa za ŽIVOT I DISANJE građana, ne samo u 21. veku, nego sve dok ne dođe sudnji dan smežuravanja, odnosno gašenja Sunca. Procene stručnjaka su da će se to desiti za nešto više od četiri milijarde godina. Do tada će, VALJDA, na planeti Zemlji i u državi Srbiji, kao i u njenom glavnom gradu živeti građani koji će morati nešto da jedu i piju. Bez obzira i na objašnjenja kako je vrlo KOMPLIKOVANO poljoprivredno zemljište preimenovati u građevinsko, nije nikakva uteha niti garancija, jer niko od nas nije vidovita Zorka da zna ko će sutra doći na vlast i hoće li jednom takozvanom VIKEND ODLUKOM dozvoliti zidanje gde god neko pronađe zgodno mesto, bilo da je to Vrška Čuka ili Padinska Skela.

Mnogo je onih koji su nezadovoljni ovom prodajom od agrostručnjaka, ekonomista, futurista, do građana. Čak i laici kažu da je naprosto neshvatljivo da se jedan tako značajan kombinat kao što je PKB ISTERUJE NA PIJACU i na kraju da u ruke strancima. Ističu da, pored ostalog, takvo ponašanje države vređa i omalovažava domaće poljoprivrednike predstavljajući ih nesposobnim i nedoraslim da se ozbiljnije bave poslom proizvodnje hrane. I znatan broj stručnjaka smatra da je umesto prodaje trebalo pristupiti dokapitalizaciji PKB-a i na taj način ga modernizovati i unaprediti. Oni cene da je povlačenje države iz ovakvih agrarnih kompanija loša procena, i pored toga što njeni činovnici koriste svaku priliku da istaknu kako će se zbog vode i hrane, u ne tako dalekoj budućnosti, voditi ratovi. Ispunjavanje samo jednog uslova, a to je angažovanje profesionalnog menadžmenta uz državu kao poslodavca, bolje je rešenje od bilo kojeg novca inostranih ili nekih drugih investitora.

Legenda kaže da su zbog nedostatka vode u Hercegovini poljoprivrednici duvan zalivali vinom. Zbog toga je imao boju dukata i bio među najcenjenijim na svim tržištima sveta. Direktori, menadžeri i drugi PKB-ovi rukovodioci, UMESTO ZALIVANJA, VINO SU SAMO PILI. To traje bezmalo dve decenije od kada su nastupile demokratske promene, a državna preduzeća pretvorena u STRANAČKI PLEN. Posle nedavno obelodanjenog podatka da su pre nekoliko godina, u jeku najvećeg zaduživanja, ali i odbijanja plaćanja svih obaveza prema državi i poveriocima, njih desetak naumili da podele čak 600.000 evra kao bonus za uspešan rad, pokazali su ko je S LEĐA gurao PKB u ambis. I oni pripadaju grupi SKAKAVACA koja je OBRSTILA SVE ZELENE GRANE ovog nemerljivo značajnog poljoprivrednog dobra, kombinata, kompanije i ponosa srpskih vitezova oranica. Pod ruku mogu se uhvatiti i sa anemičnim gradskim vlastima Beograda, koje su vodile više brige o kontejnerima, psima lutalicama ili išaranim fasadama nego o svom NAJVEĆEM ŠPAJZU i BOKALU u koji se godišnje slivalo više od 70 miliona litara mleka.

Iskreno se nadam da će privatizacija, odnosno prodaja PKB-a naći mesto u budućim udžbenicima ekonomije. Da li kao LOŠ ili DOBAR primer – vreme će brzo potvrditi. Bez ikakve zavisti ili kurtoazije, novom vlasniku želim da dobijenu PREMIJU znalački i na najbolji način iskoristi.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGRPMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU