Eho samita lidera inicijative „Otvoreni Balkan“ kojeg je pratio Prvi sajam vina „Vinska vizija“ i dalje odjekuje kako našim tako i prostorom regiona. Mnoge je iznenadilo da brdoviti Balkan, često nazivan „buretom baruta“ ovog dela Evrope, označenog i kao leglo korupcije, kriminala, bahatosti i primitivizma, ima svoj „pliš“, emocije, kvalitete i posebnosti. Na takve i druge promene i mišljenja značajan udeo dala je i poljoprivreda upravo tako što je iznela na videlo „mega bure“ u kojem nije bio barut, eksploziv i otrovni nacionalizam, već paleta od nekoliko stotina vrsta vina i vinskih proizvoda. Time je, na sebi svojstven način, poslala poruku da su Srbija i Balkan -svet, a ne kakva nedođija!

U najvećem delu javnosti poruke čelnika Srbije, Severne Makedonije i Albanije, inače stalnih članica i osnivača OB, kao i visokih gostiju iz Crne Gore, BiH, Mađarske i Turske, imale su povremeno više „maligana“ i zavodljivosti od vina. Na momente su bile pitkije i od onih vrhunskog kvaliteta.

„Mi na Balkanu uvek sebe potcenjujemo, mislimo da smo niža rasa koja postoji da služi ili da se pridružuje nekom drugom. Možda nismo najbolji, ali nismo, vala, ni najgori“- jedna je od poruka od domaćina samita lidera Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

Dosta gađanja kamenjem

Da „Otvoreni Balkan“ nikome ništa loše ne donosi, već na protiv brojne prednosti i benefite, složili su se i Edi Rama i Dimitar Kovačevski, premijeri Albanije i Severne Makedonije. Sa njima su bili saglasni i sve visoke zvanice iz nekoliko susednih država, kojima je sasvim jasno, da su slobodni protok roba, kapitala i radne snage prava poslastica za svaku uspešnu ekonomiju.

„Naš izbor je jednostavan, kako da ostanemo na ovom prostoru a da svi budemo zajedno u istom evropskom susedstvu pokušavajući da ga učinimo mirnijim za naše narode – ili možemo, da se gađamo kamenjem i podmećemo jedni drugima, što smo radili godinama. Jasno se pokazalo da je bolje da zbližavamo ljude“ – rekao je Edi Rama.

„Mnogi pitaju da li je „Otvoreni Balkan“ politička inicijativa, a mi uporno odgovaramo da je to privredna inicijativa, što su potvrdili samit lidera OB i sajam „Vinska vizija“ – izjavio je Kovačevski, uz podesćanje da su na sajamu iz te države učestvovala 42 proizvođača vina i tri destilerije.

Udruživanje

Poodavno se ističe da su povezivanja, udruživanja i zajedničke vizije osnov za uspešno funkcionisanje poljoprivrede, proizvodnje hrane, ali i svih ostalih privrednih sadržaja. Proizvođači vina na Prvom sajmu „Vinska vizija“ u Beogradu, su dobrim delom pokazali koliko je taj segment bitan, ali istovremeno i koristan. Učešće preko 400 izlagača iz 22 zemlje delovalo je kao moćan vodopad koji je u stanju da pravi velike poslove i profite. Da skraćuje razlike i deficite u odnosu na razvijeniji deo Evrope i sveta.

S obzirom da je od ukupnog broja izlagača više od polovine bilo iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, logično se nameće pitanje gde smo u vinogradarstvu mi, odnosno naša zemlja. Ako se dotaknemo statistike podaci nisu impresivni i kažu da je na području Srbije i njena 22 reona, odnosno 77 vinogorja pod vinovom lozom nešto više od 22.000 hektara. Doduše, to je bez Kosova i Metohije. Praktično u evropskim razmerama među poslednjima smo po broju čokota na jedinici poljoprivrednog zemljišta.

Iako Srbija prodaje vino u 33 zemlje i dalje su nepovoljni izvozno-uvozni bilansi. Prema podacima od pre dve godine godišnje izvezemo oko 14,5 miliona litara a uvezemo skoro 27 miliona litara vina. Uglavnom onog jeftinijeg.

Međutim, donošenjem seta novih podsticajnih mera Programom razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021-2031. godine, sve većim brojem zainteresovanih da se bave vinogradarstvom značajno se poboljšava situacija. U prilog svemu idu i odlični geografski i klimatski uslovi tako da je na našem području kako od autohtonih tako i internacionalnih sorti moguće spravljati vrhunska vina.

Inače, kada sam jednom prilikom pravio priču o gajenju vinove loze u valjevskom kraju bio sam iznenađen informacijom, da su poljoprivrednici sa tog područja još pre nešto više od 100 godina, plaćali porez upavo sa vinom. To znači da je svako seosko domaćinstvo imalo sopstveni vinograd. Kada je u međuvremenu nastupilo neko novo vreme i razmišljanje o budućnosti u poljoprivredi i selu vinova loza je doživela sudbinu posleratnih „koza“. Tek pre dve decenije vinogradarstvo u Kolubarskom okrugu je ponovo oživelo.

Šljive, mleko i neizbežni prajdovci

Dok su reflektori svom silinom, efektima i bojama bili upaljeni na događanja vezana za „Vinsku viziju“ u njenoj zaleđini došlo je do glasnog komešanja proizvođača najzastupljenije nacionalne vočke-šljive. Bukvalno su kukali na sav glas da dobar rod uz odličan kvalitet nisu u mogućnosti da uberu. Tako na području Blaca i Prokuplja na kojima pored Osečine ima najviše rodnih stabala, praktično nije viđen ni jedan sezonski radnik, kojima se za berbu nudi nadnica od 4.000 dinara.

Glavna radna snaga u tom poslu su članovi porodica i prijatelji, ali to je nedovoljno da bi se plodovi u potpunosti obrali. Doduše, pojedini političari kao Milorad Dodik iz Republike Srpske, za berbu u svom ovećem šljiviku pozvao je stranačke pristalice, koji plodove nisu brali zbog podrške predsedniku, već za novac.

Proizvođače šljiva iz Srbije, ipak su više žuljale neke druge stvari, što nije teško pretpostaviti da je u pitanjuu niska otkupna cena. Kretala se u vreme pune kampanje berbe od 13 do 16 dinara za kilogram plodova prve klase. Vlasnicima šljivika u takvoj računici ostajala je zarada od 3 dinara po kilogramu što je praktično nevidljiv iznos. Zbog toga će kao i nekoliko prethnodnih godina preko 60 odsto plavih plodova završiti u kazanima za rakiju.

Uz dobro vino, naravno i šljivovicu, ubuduće će biti i dovoljno mleka, jer je Vlada Srbije , ograničila cenu dugotrajnog mleka od 2,8 masnih jedinica na 128,99 dinara za litar. Izmenila je trgovačku maržu na 5 umesto dosadašnjih 12 odsto a uvedena je i zabrana izvoza svežeg mleka do 30. septembra.

Igra reči

Uz proizvođače šljiva i mleka sluđene su i pristalice Evroprajda, jer ni u poslednjem trenutku ne znaju hoće li se taj „samit“ održati?! I dalje su u glavnoj ulozi „igre“ rečima, porukama, obećanjima, ali i pretnjama. Uostalom igra reči je specifičan vez pred kojim su žitelji pomenutog brdovitog Balkana, naprosto opsednuti. Sa njima, dobro znaju politički alhemičari, najlakše je anastezirati i pristalice i protivnike.

Kada je u pitanju inicijativa „Otvoreni Balkan“ njegovom densu treba dati punu slobodu. Naslućuje se da u tom scenariju ima, nečeg više, od puke ili manipulativne retorike!?