Tržišne utakmice, izuzev u takozvanoj dogovornoj ekonomiji, jesu grube i svi učesnici fokusirani su iskljuivo na rezultat. Misli se na dobit i profit. Na igru, malo ko, obraća pažnju. Kada sudije potroše žute i ostale kartone ili nevidljivo odu sa terena onda dominira samovolja, nasilje i drskost u svim oblicima. U jednoj takvoj utakmici, često na periferiji javnosti, standardni učesnik je poljoprivreda. Doduše, i paori znaju da postave bunkericu, ali šta to vredi kada je fer igra i ponašanje poodavno otišlo na „službeni“ put. Čitajte, negde daleko a možda i bez povratka. Zbog toga ne iznenađuje što je nedavno u jednom valjevskom selu podignut krst raspetom seljaku. Sve sa nadom da i on može jednog dana, kao Isus Hristos, da vaskrsne.

Međutim, oni koji bolje poznaju teren na kojem poljoprivrednici igraju sumnjičavi su da do tog vaskrsnuća i boljitka može da dođe. Posebno brzo. Naprosto, u glavama mnogih koji su direktno ili indirekto vezani za proizvođače hrane je da su oni predodređeni za „šišanje“, trpljenje i čutanje. Naravno, i bezpogovoran rad.

Više od istog autora

VIDOVDAN BEZ DIOPTRIJE

Kolumne

01/07/2025

BRIJANJE NA SUVO

Kolumne

20/06/2025

KAKO PODNETI TUĐI USPEH?!

Kolumne

31/05/2025

U LEPOJ GRUŽI UMALO RUŽNE SLIKE

Primera radi, proizvođači mleka iz centralne Srbije još jednom su odložili pojavljivanje na naslovnim stranama i udarnim vestima domaćih medija. Naime, 4. jula koji starije generacije pamte kao Dan borca, odnosno praznik ustanka narodac Jugoslavije, oni su najavili u znak protesta zbog neprestanog smanjivanja otkupnih cena i drugih obmana od strane prerađivača, da će javno prospu TRI tone mleka.

Beli potok planiran je da se formira na delu magistralnog puta Krajujevac-Kraljevo u mestu Gruža. Uz to namera je bila da se zaustavi saobraćaj na pola sata. Ipak, ta ružna slika iz lepe Gruže nije otišla u medijski svet.

Po oprobanom receptu iz kabineta resornog ministarstva, čim su čuli za ovu vest, ogranizovali su hitan sastanak sa predstavnicima Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije, i problem raširili po stolu. Na njihove brojne i više puta ponovljene probleme sa mlekarama i posrednicima u otkupu, ukazano je i na  neprincipijelno ponašanje države kada je u pitanju izdavanje dozvola za uvoz mleka i mlečnih proizvoda.

Na tom brifingu izražena je ozbiljna zabrinutost proizvođača da pojedine mlekare zloupotrebljavaju položaj na tržištu, kroz veštačko prikazivanje viškova mleka i netačan radman, odnosno odnos između količine prikupljenog mleka i finalnih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu. Ukazali su i na nepodnošljivu lakoću umanjivanja otkupnih cena kada država počne da isplačuje subvencije za mleko. To su samo neki od nefer poteza u poslu gde su svi u lancu u tesnoj međuzavisnosti.

Mlekari iz Gruže najavljuju protest i prosipanje 3 TONE mleka zbog mizerne otkupne cene

Da bi se pritisak, nezadovoljstvo i ružne slike sprečile iz resornog ministarstva su istakli da su oni upravo u obavezi da osiguraju fer tržišne uslove i otklone svaku sumnju u nelojalno ponašanje i praksu. Stoga su poručili da će nadležne inspekcijske službe utvrditi činjenično stanje na terenu što je preduslov za određene konkretne aktivnosti na sprečavanju nedozvoljenog ponašanja.

MALINARSKI INTERMECO

Srpski malinari su u nefer utakmici od kada je ta voćka dobila epitet jedne od najprofitabilnijih a to je bezmalo pre dve decenije. Svaka njihova sezona je derbi gde na drugoj strani imaju svakorazne timove i igrače koji su opsednuti time da utakmicu moraju da dobiju.

Najači igrači u otkupu, posle propasti poljoprivrednih kombinata i zadruga, postali su hladnjačari koji uz punu svest da bez proizvođača ne mogu uraditi ništa značajnije duže vreme kalkulišu, zbunjuju i tek u nadoknadi vremena pružaju ruke malinarima. Istine radi bez kojih bi u svojim savremenim i konfornim objektima bez proizvođča crvenih plodova mogi da lade pivo za vašarske svečanosti.

Pretnja iz Gruže olako je mogla da bude smešna u odnosu na izjave razočaranih malinara koji su zapretili preoravanjem svojih zasada koji ih zbog niskih otkupnih cena vode u dužničko ropstvo. Ali, i ovde u pomenutoj nadoknadi vremena ovosezonske berbe došlo je do značajnog obrta. U Arilju i Ivanjici umesto najavljenih 300 crvene plodove plaćaju od 400 do 420 dinara po kilogramu. Nekolicina većih otkupljivača sa tog područja i Šapca za prvu klasu maline bez PDV-a nude 500 i 555 dinara.

Ne čine to sa osećanjem velikodušnosti, već iz straha da ne ostanu bez traženih i planiranih količina, pre svega, za izvoz. Tamo gde strah i goli interes bivaju ključni motivi za bilo kakvu poslovnu saradnju: lomova, nezadovoljstava i stalnih međusobnih optužbi biće u neprekidnoj liniji.

O poslovnom poverenju, moralu, razumevanju, podršci, poštovanju konkurencije i drugim ekonomskim maksimama napisane su brojne knjige. U svima se navodi da bez njih nema fer, poštene, ali ni održive proizvodnje. Naš poljoprivrednik je u svemu tome nesnađen, podložan kompromisima, čekanju a često i lakoveran. Zbog toga i plaća visoke račune.

VASKRSNUĆE SELJAKA

Ne čudi što su, svesni svih navedenih i drugih okolnosti, meštani sela Oglađenovca kod Valjeva, nedavno postavili i osveštali „Krst raspetom seljaku“. Krst visok šest metara napravljen je od šina, osovina i drugih delova zaprežnih vozila i dotrajalih poljoprivrednih mašina koji je postavljen na vodeničkom kamenu.

Prota Gvozden Gajić, koji je idejni tvorac tog neobičnog obeležja o svemu kaže. “Poruka je, nadam se, svima jasna. Svi znaju da je Isus Hristos, posle velikih muka vaskrsnuo. Vreme je da i naš seljak vaskrsne, jer više nema šta da čeka. Vreme je da dobije mesto koje mu pripada po ovozemaljskim zakonima i po zaslugama koje mu sleduju, jer je izdržao sve terete u ovoj državi i nema šta ga nije snalazilo. Davao je sve što se dati može, kapom i šakom i na ramenima, u dzakovima i u rukama koliko se može obuhvatiti“.

POŽARNE OLUJE

Nažalost, kraja njihivim nevoljama nema. Dok sam zatvarao ovu priču stigle su izuzetno loše vesti. Naime, u brojnim požarima na području Topličkog okruga, u vremenu između ponedeljka i utorka, samo u opštinama Kuršumljija, Prokuplje i Žitorađa vatrena stihija progutala je  više desetina seoskih kuća. Samo u selu Dubovo kod Žitorađe preko 20. Ljudma je uginula stoka, uneštena letina i sve ono što se tokom svog životnog veka stvarali.

Ni to nije fer igra od strane ćudljive prirode i nepredvidivih vremenskih nepogoda. Sve nedaće trče tamo gde nema kvalitetnog i jakog opiranja, blagovremenih procena, ogranizacije i što je najgore ljudi. I kada posle takvih nedaća, odnosno požarnih oluja, poljoprivrednici dobiju priliku da nešto kažu, jednino ih pažljvo slušaju, oni koji misle da su sledeći koji treba da izađu za govornicu. SVI DRUGI SU NA SLUŽBENOM PUTU!!!

…