Dinamčan stil života jedan je od razloga što se danas hranimo brzo i nezdravo. Sa takvim stilom povećala se ne samo potreba za uličnom hranom već i način na koji je gajimo i koristimo. Upravo iz tog razloga nastala je spora hrana koja se gaji na tradicionalan način.
Možda vas zanima
Ovakav način proizvodnje podrazumeva da se zna na koji način se ophodimo prema zemljištu i semenu i kako da finalni proizvod ostane zdrav. Osim toga, spor je i sam postupak obrade tih proizvoda jer se ne ubrzava proces proizvodnje da bi se dobilo što više hrane. Naprotiv, veoma je važno da se proizvodi hrana koja će biti ukusna, mirisna i dobrog kvaliteta.
Slow Food je međunarodna organizacija, osnovana 1989. koja danas ima preko 100 hiljada članova u 150 država sveta. Kroz uživaoce u hrani i posvećenost zajednici i životnpj sredini, udruženi u 1500 konvivija (lokalnih zajednica) i sa mrežom od oko 2000 zajednica hrane, članovi se bave poljoprivredpm „na malo“ i održivom proizvodnjom kvalitetnih prehrambenih proizvoda. Jedna ovakva ovakva zajednica nalazi se i u Velikoj Plani.
„Konvivijum Velika je deo velike globalne organizacije Slow Food, čije je cilj očuvanje biodiverziteta i podršku malim lokalnim proizvođačima tipičnim proizvodima i tehnikama proizvodnje. Nas nekoliko prijatelja iz Velike Plane okupili smo se prošle godine na moju inicijativu i odlučili da registrujemo Konvivijum sa glavnim ciljem da promovišemo Veliku Planu. Nakon toga otišli smo u Torino na veliki festival Terra Madre i tamo smo napravili radionicu i degustaciju paradajza i proizvoda od paradajza“, kaže Ivana Radić jedan od članova Konvivijuma Velika Plana.
Članovi ove organizacije Slow Food imaju potrebu da znaju odakle dolaze namirnice, ko ih je proizveo i da na kraju uživaju u raznolikosti ukusa. Pre svega oni brinu o malim proizvođačima, objašnjavaju im koliki je značaj ovakve vrste proizvodnje i autohtonih proizvoda.
„To je jedna dugoročna vizija zato dolazak do tržišta nije baš lak. Pre svega svako od nas ima svoj posao i mi ovo radimo prvenstveno iz ljubavi i zato nekim mravljim koracima pokušavamo da sprovedemo tu ideju. Jedno je sigurno mali proizvođač ne može da se takmiči sa velikim poljoprivrednikom, ali sa čim mali proizvođač može da se takmiči jeste kvalitet i autentičnost proizvoda“, dodaje Ivana Radić.
Slow Food-a upravo podrazumeva da svi ljudi na planeti na neki način budu uključeni u proizvodnju hrane i da na taj način, kroz sticanje novih znanja i svesti o značaju ishrane, predstavljaju aktivnu podršku neposrednim proizvođačima hrane. Filozofija Slow Food-a zasniva se na ideji da svako ima osnovno pravo da uživa u dobroj hrani, ali i da štiti nasleđe, kulturu i tradiciju, koja nam i omogućava ovakvo zadovoljstvo.
Sagovornica: Ivana Radić iz Konvivijuma Velika Plana
Komentari