Profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević upozorio je za Tanjug da se Srbija ubrzano suočava sa klimatskim promenama koje „menjaju sve“ – od godišnjih doba, preko šumskih ekosistema i rečnih tokova, do snabdevanja vodom. Kako ističe, poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem je naša zemlja već zakoračila u potpuno novi klimatski režim.
Mediteranska klima prodire u Srbiju
Prema Valjareviću, uticaj kontinentalne klime u Srbiji rapidno slabi, dok se mediteranski klimatski uticaji sve više šire ka unutrašnjosti zemlje. Zbog toga tradicionalna podela Srbije kao umereno-kontinentalnog područja više ne odgovara realnom stanju.
Možda vas zanima
„Po starim klasifikacijama Srbija je bila čista kontinentalna oblast. Međutim, to danas više nije tako. U protekla dva klimatološka ciklusa klima se značajno izmenila. Na jugu i delovima istoka imamo snažne prodore mediteranske klime, dok se u Bačkoj, Deliblatskoj peščari i pojedinim delovima zapadne i istočne Srbije već oseća uticaj polupustinjske klime“, objašnjava Valjarević.
Nestaju prelazna godišnja doba
Jedna od najupadljivijih posledica klimatskih promena je „nestanak“ proleća i jeseni.
„Jesen se skratila za oko 14 dana, a proleće za čak 17. Imamo praktično dve izražene sezone – leto i zimu. To je veliki problem, jer umereno-kontinentalna klima mora da ima prelazna godišnja doba“, kaže on.
Dodaje i da starije generacije ne pamte tako blage zime kakve Srbija ima poslednje tri decenije.
Klimatske promene i poljoprivreda: EU pozvana da OSIGURA proizvođače!
Padavine iste, ali raspodela katastrofalna
Iako ukupna godišnja količina padavina nije drastično promenjena, problem su ekstremni pljuskovi.
„Ako region godišnje prima oko 700 mm padavina, a 75 mm padne za jedan dan – to je ekstrem. Zemljište to ne može da primi, biljke još manje. Takva kiša donosi više štete nego koristi“, upozorava Valjarević.
Šume pod velikim stresom: Pančićeva omorika na ivici opstanka
Česte suše ostavljaju ozbiljne posledice na šumama Srbije. Posebno zabrinjava podatak da se suše primećuju i u blizini Dunava, gde se to nikada ranije nije dešavalo.
„Mnoge vrste ne mogu da izdrže pritisak. Granica rasta listopadnih šuma u Srbiji pomerila se za 300 metara naviše, što znači da biljke bukvalno beže od vrućine i suše“, kaže profesor.
Satelitska analiza Pančićeve omorike pokazuje alarmantno stanje:
„Površina pod omorikom iznosi svega 35 do 40 hektara. Iako ima oko 10.000 stabala, stanje je zabrinjavajuće. Hitno nam treba konzervacija, razvoj hibridnih linija i zajednički projekti Srbije i BiH“, naglašava Valjarević.
Procene pokazuju da Srbiji nedostaje najmanje 800 miliona novih stabala, a najugroženija je Vojvodina, koja je smanjila šumovitost sa 7 na oko 4,5 odsto.
Voda postaje zlato – zalihe ograničene
Srbija se suočava i sa dramatičnim izazovom kada je reč o vodi. Reke presušuju, podzemne zalihe su ograničene, a ekstremi postaju sve češći.
„Realno imamo sigurnih zaliha za narednih 30, možda 50 godina. Ali šta posle? Privatizacija vodnih resursa je pogubna – prodati vodu znači prodati budućnost“, upozorava Valjarević.
Kao primer navodi Boliviju, gde je cena vode nakon privatizacije skočila više od sto puta.
Građani će, kaže, morati da menjaju svakodnevne navike. U zemljama poput Indije obavezno je godišnje sakupiti najmanje 1.000 litara kišnice po domaćinstvu, dok se u Srbiji pijaća voda i dalje troši za pranje automobila i zalivanje bašti.
Zemlja puca, TUGA je gledati useve – Kakav će danak uzeti SUŠA?
Balkan ide ka suši: 2065. kao prelomna godina
Valjarević upozorava da bi 2065. godina mogla biti ključna za ceo Balkan.
„Ako se trendovi ne ublaže, do 20 odsto teritorije Srbije može da pređe u stepu ili polupustinju. Prosečna temperatura već je porasla za 2 do 2,6 stepeni. Srbija je postala šesto svetsko žarište po letnjim temperaturama“, zaključuje profesor.
Izvor: Tanjug
Komentari