Navike i potražnja stanovništva vremenom se menjaju. Do pre desetak godina, nismo znali za određene proizvode, a danas su sastavni deo naše ishrane. S druge strane, sorte koje su se nekad gajile i koristile u ishrani danas se mogu pronaći samo u bankama gena. Takođe, potrošači danas kupuju ili najskuplje ili najjeftinije proizvode, navodi se u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ.
Kupujemo ili naskuplje ili najjeftinije proizvode
Potrošači se danas dele na one koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije. Za razliku od pre nekoliko decenija danas je sve manje „srednjih“ potrošača. Ranije bi se potrošač u cenovnom rasponu određenog proizvoda od 0,2 do dva evra, odlučivao za kupovinu onog od jednog evra.
Možda vas zanima
 | Paprika bi mogla da bude naš novi brend i značajan izvozni proizvod |
Danas će potrošač u zavisnosti od profila kome pripada kupiti ili najjeftiniji ili najskuplji proizvod. Štaviše, sve češće se odlučuje za proizvod od dva evra, koji mu “garantuje” da neće ostati gladan, da doprinosi njegovom zdravlju, da je proizveden lokalno, da pomaže malim proizvođačima i smanjuje zagađenje, kao i da uživa u najvišem kvalitetu.
Zato proizvođači koji žele da opstanu na tržištu moraju biti cenovno konkurentni ili konkurentni kvalitetom. Kvalitet, koji je dokazan geografskom, ekološkom ili nekom drugom oznakom u potpunosti je u trendu, kako kod onih koji pružaju podršku, tako i kod onih koji kupuju proizvode.
Tražimo proizvode koji su zeleniji
Pored toga došlo je do promene odnosa prema kvalitetu i ukusu. Naime, došlo je do povećanja zahteva za kvalitetom, pri čemu se pre svega posmatra izgled, ukus, hranljivost, proces proizvodnje, fer trgovina i tako dalje. Potrošač želi proizvod koji je zdraviji, „zeleniji“, koji je putovao kraće od proizvodne do prodajne tačke, koji je svež, jedinstven i koji odgovara njegovom ili njenom vrednosnom sistemu.
Skraćuje se vreme za pripremu hrane
Potrošač ima sve manje vremena za konzumiranje i kupovanje hrane.On manje vremena provodi u pripremi hrane i proizvodi koje kupuje su iz tog razloga i drugačiji.
 | Da li je skuplja hrana stvarno zdravija? |
Obroci su postali neformalni, individualni i manje predvidljivi, sa smanjenim vremenom konzumiranja i pripremanja hrane. Danas prosečan potrošač provede šest minuta u pripremi hrane, dok mu je pre pedeset godina za to trebalo dva i po sata. Za konzumiranje hrane se 1965. godine dnevno provodilo dva i po sata a danas sat i petnaest minuta.
Izvor: studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije, SEEDEV
Komentari