Usled čestih klimatskih promena poljoprivredna proizvodnja će biti prva na udaru, iz tog razloga individualno treba uticati na smanjenju potencijalno štetnih efekata. Srbija je u poslednjih 20 godina imala direktne štete od klimatskih promena, i to kroz česte smene sušinih i kišnih perioda.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije kaže da je poljoprivreda grana koja je uvek trpela najveći uticaj klimatskih promena. Možemo da pratimo samo nekoliko nedelja unazad, kakav je bio udar gradonosnih oblaka u delu Šumadije i kakve to posledice ostavlja na useve.
Prema njegovom mišljenju, ono što je važno jeste promena načina proizvodnje.
„Moramo imati mogućnost da pređemo cifru od 1,5% navodnjavanja teritorije, ako ne želimo da imamo u određenim delovima zemlje pustinju koja može da nastane kao posledica delovanja klimatskih promena. Sve su to elementi koji govore da, u odgovoru na klimatske promene, poljoprivreda mora da bude daleko dinamičnija i to može da dovede do nove sinergije znanja nauke i instituta i samih proizvođača”, navodi Mitrović.
Možda vas zanima
Ako su procene da imamo takav rast tropskih dana i ekstremne temperature, to jasno pokazuje da moramo pametno razmišljati o tome kakav će odgovor biti na klimatske promene. Mitrović ističe da je upravo to razlog zašto Privredna komora Srbije ima deo međunarodnih projekata koji se bave klimatskim promenama.
„Naša kreacija ide ka tome da buduće ministarstvo životne sredine mora, kao drugo plućno krilo, da ima klimatske promene. To je deo procesa koji se dešava u celoj Evropi. Republika Srbija je ratifikovala Pariski sporazum o klimi, čeka nas usvajanje paketa zakona o klimatskim promenama koji će bitno definisati industriju saobraćaja i građevine, poljoprivrede, prehrambene industrije, i sve su to elementi koji govore da moramo menjati regulativni okvir za našu budućnost”, objašnjava Mitrović.
Prilagođavanje useva klimatskim promenama oslanja se na odabir onih vrsta i sorti koje mogu bolje da izdrže vremenske uslove i klimatske varijabilnosti. I ne samo to. Neki regioni na kojima nisu mogle ranije da se gaje određene biljne vrste, sada će to moći i to sa velikom lakoćom. Ali, osim dobrih strana, tu su i one negativne posledice klimatskih promena.
„Ono što donese kao negativnu pojavu – negde će da stvori pozitivnu šansu, da se napravi neki novi iskorak. Neke određene biljne kulture koje nisu mogle da se vide u Srbiji pre 20 godina danas postaju deo proizvodnje“, kaže Mitrović.
Gledajući dimenziju klimatskih promena na nacionalna dobra, nacionalne parkove, Mitrović ističe da je za nas važna poruka koja se videla za vreme pandemije „ako raubujemo eko sisteme, posebno u delu šumskih zajednica, onda imamo taj deo klimatskog okvira. Srbija je danas na 27% teritorije koja se nalazi pod šumom. U tom celom procesu jasno nam govori da nam prete erozije, poplave. Jedna kap, ako imate šumski ekosistem, sigurno neće tako brzo da se spusti u vodotokove i izazove takve havarije koje smo imali 2014. godine“, navodi Mitrović.
Klimatske promene su definitivno realnost i ono što nikako ne smemo da dozvolimo sebi jeste da olako shvatimo njihov uticaj na sve sfere društva. Između ostalog i na poljoprivredu.
„Ako investirate u klimatske promene 1 dinar, vi ćete imati 7 dinara ekstra dobiti koja dolazi kao posledica rane prevencije na to što se zove kvalitet vazduha. Pođimo od toga cda samo 6.000 prerane smrti imamo u Srbiji, kao posledicu lošeg kvaliteta vazduha. Da ne govorim o buci i svim drugim havarijama koje dovode život u pitanje. Iz tog razloga klimatske promene su bitan faktor nacionalne bezbednosti i veren sam da Vlada Republike Srbije paketom zakona o klimatskim promenama može d aupravlja našom budućnošću“, zaključuje Mitrović.
Sagovornik:
Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije
Komentari