Svet poljoprivrede Prodavnica

Istočnjački koncept ZEMLJORADNJE: Kako bez obrade povećati KVALITET TLA?

Osnova prirodne zemljoradnje zasniva se na stavu jednog japanskog filozofa – oca prirodne zemljoradnje. Koji je u Japanu uspeo za samo 30 godina da od najgoreg zemljišta napravi najpolodnije i najprinosnije tlo, bez ikakve obrade samo smenom pokrovnih kultura. Da li je kineska filozofija permakulture moguća u srpskoj poljoprivredi saznajte u nastavku teksta.

Predrag Paunović, stručnjak za permakulturu, nam u najnovijoj epizodi otkriva da prema ovom filozofu ništa u prirodi nije slučajno. Potrebno je potrebno da je pustimo da ona radi svoje.

Zato u ovoj epizodi pričamo o pokrovnim usevima, koji nam i te kako mogu pomoći da smanjimo vreme rada u proizvodnji povrća.

Pokrovni usevi rešavaju problem sa korovom u sezoni kada gajimo biljku, pospešuju vodopropustljivost zemljišta, izgradnju strukture biljke. Oni privlače bakterije i gljivice, a sama biomasa pokrovnog useva čini biozaštitu od korova.

Kako postavljamo pokrovni usev?

Za biljke koje sadimo u maju, prethodne godine u jesen posejemo žitaricu i mahunarku zajedno. I tom prilikom, prvi (i poslednji) put možemo obraditi to zemljište.

U prethodnoj epizodi smo pričali o unošenju komposta u sabijeni sloj zemljišta. Tada, kada obrađujemo zemljište je potrebno uneti kompost ispod sloja sabijenog zemljišta. Tako ujedno rešavamo i taj problem. Nakon toga, posejemo pokrovni usev. Pokrijemo sa nečim da ne isparava voda, i ostavi se da padne kiša ili mi zalijemo.

„Kada pokrovni usev krene da raste, ako je to recimo raž i grahorica od mahunarki – raž će imati tendeciju da brzo raste, i sprečava rast korova. A mahunarka je zadužena za proizvodnju azota jer na svom korenu ima bakterije koje proizvode azot koji je preko potreban biljci.“, objasnio je Popović.

Zatim puštamo pokrovni usev da raste sve do maja. Kada dođe maj, i raž pusti klas, koji kreće da se peruta – vreme je da se pokosi. A za sve ostale biljke, na primer za grahoricu – čeka se da ona procveta. Tada je biljka završila svoj vegetacioni proces i neće se dalje razvijati. Sva njena masa koja ostane na tlu je čista biomasa koja štiti od korova, i na nama je samo da rasklonimo i posadimo ono što želimo.

ražRaž - ©Agromedia

Dodatni saveti za bolji kvalitet tla

U situaciji kad je mikrobiologija jako loša i pogoduje razvoju korova, možda će biti neophodno da dodamo i slamu kao dodatnu zaštitu od nastanka korova.

Predrag ističe da bi svako ko se bavi obradom zemlje trebalo da ima za cilj da uvek nešto na tom zemljištu raste. Zato je izuzetno korisno koristiti pokrovne useve, jer sa svakim rastom, biljke ispuštaju izlučevine kojima hrane mikroorganizme i pospešuju produktivnost zemljišta.

Zato kada koristimo jednogodišnji pokrovni usev treba da se fokusiramo za sejanje pokrovnih useva koji neće rasti više od 10-15cm kako bismo imali pokrivač tla koji neće smetati našim glavnim biljkama. I tako tokom cele godine raste produktivnost zemljišta.

Još jedna sjajna strana ovakvog povećanja kvaliteta tla je to što nema uništavanja biljaka i drugih živih organizama, već se stvara prirodan, održivi biosistem.

Komentari