Žuta rđa kupine (eng. Cane and Leaf rust) bolest je stabla, lista i ređe ploda kupine, koju izaziva gljiva Kuehneola uredinis. Glavna posledica napada ove bolesti na stablo je prevremeni gubitak listova koje prvo požuti, a kasnije otpadne, što potom dovodi do nedovoljnog sazrevanja izdanaka. Problemi sa ovom bolešću datiraju od samog početka intenzivnog gajenja kultivisanih (pitomih) sorti kupine.
Možda vas zanima
Koji su simptomi žute rđe?
Glavni simptomi ove bolesti se vide na izdancima. Tokom zime i početkom proleća, na izdancima se mogu uočiti blaga ispupčenja na kori, tamnoljubičaste boje. Na mestima gde se nalaze ta ispupčenja u aprilu i maju kora počinje da puca. Formiraju se pukotine koje su oblika elipse, a čija je veličina oko pola centimetra.
Ako se prvobitna ispupčenja nalaze previše blizu, prilikom pucanja se spajaju pukotine i nastaju veće, duge po nekoliko centimetara. Iz tih pukotina se, poput praha raznesenog vetrom, spore prenesu do listova.
U junu, a ređe kasnije, na naličju zaraženog lista se pojavljuju sitne žute skupine. Od jakih zaraza na listovima lišće žuti, i kasnije opadne. Bitno je napomenuti da zaraza obavlja pun životni ciklus na domaćinu (na kupini), i da ako se ne ukloni na vreme, može tu i ostati, prezimiti i pokrenuti novi ciklus bolesti u toku naredne proizvodne godine.
Na terenu, u potkopaoničkom kraju, bolest je negde na polovini svog životnog ciklusa. Primećuju se prve pukotine na stablima kupine (uglavnom kod svih sorti), što će se manifestovati u junu i julu pojavljivanjem žutih skupina na naličju lista, ako se ne preduzmu određene mere zaštite.
Kako se boriti protiv žute rđe kupine?
Po rečima Alekse Lipovca, dipl. ing. poljoprivrede, borbu protiv ove bolesti dobro je zasnovati na odstranjivanju (odrezivanju) zaraženih delova stabla kupine i spaljivanju istih, po uočavanju prvih simptoma zaraze u voćnjaku. Ako se uklanjanje zaraženih listova i stabala vrši posle berbe, zaražene delove treba odstraniti, izneti i spaliti van voćnjaka, da bi onemogućili razvoj zaraze za narednu proizvodnu godinu.
Takođe, mogu se primeniti i blaže mere uklanjanja, što znači da se zaražena mesta uklone nožem ili nekim drugim sečivom (oguli se zaraženi deo što ranije, pre nastajanja pukotine). Naravno, protiv ove zaraze se mogu koristiti i preparati za prskanje na bazi bitertanola, ciprokonazola i propikonazola.
Naš sagovornik je takođe istakao da je bitna preventivna mera doskora bila i izbor sorte kupine sa kojom se zasniva zasad. Navodi da je bitno izbeći za sadnju vrlo osetljive sorte, poput tornfrija (Thornfree), ali da u poslednje vreme i sorte koje su se smatrale otpornima na žutu rđu (čačanska bestrna, na primer), usled preguste sadnje i nedovoljnog proređivanja izdanaka, može podleći ovoj bolesti.
Sagovornik: dipl. ing. poljoprivrede, Aleksa Lipovac
Komentari