Šećerna repa i kukuruz su uglavnom posejani širom Srbije, a na većini parcela su i nikli. Zato ne smemo da zaboravimo na zaštitu ova dva veoma značajna useva.
Niske dnevne temperature i snežni pokrivač u aprilu u pojedinim delovima Srbije pričinili su štetu usevima i voćarskim kulturama, pa se može očekivati značajnije umanjenje roda i sitniji plodovi. U ovom trenutku nije moguće izaći sa preciznijim procenama oko štete zbog trenutnih vremenskih prilika. Nadamo se da će se oštećeni usevi i voće oporaviti ukoliko, kako najavljuju meteorolozi, u narednih nekoliko dana dođe do blagog rasta temperature.
Kada je reč o ratarskoj proizvodnji, trenutna vremenska situacija je povoljna, jer se u prethodnom periodu osetio prilično veliki nedostatak vlage, naročito u setvenom sloju.
Možda vas zanima
Setva kukuruza u toku je u celoj zemlji. Kao širokoredni usev, kukuruz ima veliko rastojanje između redova i biljaka u redu. Rast u prvim fazama razvića je sporiji, što pogoduje korovima da rastu i da se razvijaju. Primenom herbicida omogućujemo kukuruzu da raste i razvija se bez konkurencije korova.
Danijela Mijatov iz stručne službe kompanije „Delta Agrar“, prilikom naše posete imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi, objasnila nam je koje bi herbicide, kako i kada trebalo koristiti za suzbijanje korova u kukuruzu.
„Proizvođačima koji su se opredelili za setvu kasnijih hibrida kukuruza preporučujemo primenu herbicida nakon setve a pre nicanja. To je herbicid Frontier Super, koji u količini od 1 do 1,4 l/ha rešava problem i širokolisnih i uskolisnih korova, deluje na tek iznikle ili korove koji niču, tako što ostavlja parcelu čistom, pa kukuruz može neometano da se razvija i raste.“
Šećerna repa će i ove godine u Srbiji biti posejana na oko 60.000 hektara, što predstavlja otprilike istu površinu kao i prethodnih godina.
Zaštita kukuruza nakon nicanja useva i korova (takozvani korektivni tretman) smatra se rezervom koja se primenjuje u slučaju da ne uspe tretman posle setve a pre nicanja (odnosno osnovni tretman). Prilikom tretiranja useva posle nicanja trebalo bi strogo da se vodi računa o razvojnoj fazi kukuruza, a svaki preparat primenjuje se u tačno određenoj razvojnoj fazi kukuruza. Nepoštovanje dozvoljenog vremena primene herbicida može dovesti do oštećenja gajene biljke. Stručnjaci „Delta Agrata“ i u ovom poslu mogu da vam pomognu svojim savetima.
„Posle nicanja kukuruza i korova primenjuju se takozvani korektivni herbicidi. Neophodno je da proizvođači obiđu parcele i utvrde koji su to korovi prisutni i u kojoj su fazi razvoja. Prema korovima koji dominiraju na njivi i prema fazi porasta useva i korova, treba izabrati herbicid ili kombinaciju herbicida za primenu“, kaže naša sagovornica.
„Širokolisni korovi koji se tretiraju herbicidima posle nicanja, najosetljiviji su na herbicide u fazi razvoja 2. do 4. lista i tada je uspeh najbolji, a uskolisni korovi, kao što su divlji sirak i muhar, kada su u porastu 10 do 20 centimetara.“
„Herbicidi koji sadrže aktivnu materiju 2,4–D Lentemul D primenjuju se do četvrtog lista kukuruza u količini od 0,75 do 1 litar po hektaru. Dobro suzbijaju širokolisne jednogodišnje korove, poput ambrozije, pepeljuge, tatule i drugih, kao i višegodišnje, poput palamide.“
„Jedno od najkompletnijih rešenja za suzbijanje korova u usevu kukuruza je primena herbicida Lumax 537,5 SE. Selektivni herbicid koji nalazi primenu u Ranom Post–Em do 2. lista kukuruza u količini od 3 do 3,5 litara po hektaru. Fleksibilan je za sve hibride, linije, vrste i tipove kukuruza.“
Najčešći korovi koji kukuruzu predstavljaju konkurenciju u ovo doba godine i uzimaju mu sve hranljive materije iz zemljišta jesu divlji sirak iz semena, muharike i jednogodišnji uskolisni korov proso. Ipak, čak i ako zbog nepovoljnih vremenskih uslova ili vlage niste uspeli da ih suzbijete do sada, ne brinite, jer kompanija „Delta Agrar“ za rešavanje ovog problema nudi čak dva načina.
„U kasnijoj fazi porasta kukuruza, za rešavanje problema sa divljim sirkom iz semena, muharikama i prosom, ‘Delta Agrar’ preporučuje primenu herbicida poput Karuza, u količini od 0,7 do 1,3 litra po hektaru, koji se primenjuje do 8. lista kukuruza, ili herbicida Kruz, u količini od 1 do 1,25 litara po hektaru do 6. lista kukuruza. Oba preparata mogu da se primene i u split aplikaciji.“
Šećerna repa će i ove godine u Srbiji biti posejana na oko 60.000 hektara, što predstavlja otprilike istu površinu kao i prethodnih godina. Ovaj usev s pravom se naziva kraljicom ratarskih kultura i potrebno ga je u toku godine nekoliko puta štititi od bolesti i korova, i to isključivo pažljivo odabranim preparatima. Ovih dana, bilo da je šećerna repa već nikla na parcelama, ili je potrebno obaviti njeno presejavanje, na zaštitu nikako ne sme da se zaboravi.
„Suzbijanje korova u šećernoj repi je mera kojoj je potrebno posvetiti posebnu pažnju kako bi se ostvarili visoki prinosi. Hemijske mere zaštite, odnosno primena herbicida, ekonomski je opravdana.“
„Neophodna je primena folijarnih herbicida koji se koriste posle nicanja, kada je repa u fazi od 2. do 4. lista. Kod primene folijarnih herbicida veoma je važno da izbor herbicida bude uslovljen sastavom korovske vegetacije, a drugi važan momenat je selektivnost herbicida prema gajenoj biljci, odnosno šećernoj repi.“
„Za suzbijanje jednogodišnjih širokolisnih korova preporučujemo herbicide na bazi aktivnih materija desmedifam i fenmedifam, koje imamo u preparatu Betanal am 11, a za suzbijanje širokolisnih i uskolisnih korova treba koristiti preparat sa dodatkom još jedne aktivne materije – etofumesata, odnosno preparat Betanal max pro. Oba preparata preporučljivo je koristiti u kombinaciji sa preparatom Goldix Gold.“
„Radi proširenja spektra delovanja u drugom i trećem tretmanu savetujemo dodatak preparata Trifari, a ako imate problem sa palamidom, preporučujemo i primenu herbicida Skiff, na bazi klopiralida. Svi ovi preparati koriste se i na našem imanju, a proizvođačima su dostupni u bolje snabdevenim apotekama.“
Sagovornica:
Danijela Mijatov, „Delta Agrar“
Komentari