Kada se podvuče crta, nakon ovogodišnje berbe maline, sezona je po oceni mnogih prosečna. Manje je ubranih crvenih plodova nego lane, neujednačena cena u malinarskim krajevima u Srbiji, ali sa druge strane i velika tražnja na svetskom tržištu ovog najznačajnijeg domaćeg poljoprivrednog proizvoda.

U zavisnosti od položaja na kom se nalazi zasad, sorte, primenjene agrotehnike razlikuje se i prinos, na koji je uticao i nedostatak padavina, pa su uz ponuđenu otkupnu cenu i srpski proizvođači manje ili više zaradili nego prošle godine.

”Cena je bila zadovoljavajuća. Iako je ona varirala ipak pet evra za kilogram je po meni dobra cena. Prinos je kada govorimo o ”vilametu” možda malo lošiji nego prošle godine, dok su ”glen ample” i ”fertodi” doneli baš dobar rod. Ove dve sorte će verovatno biti vodeće u budućnosti, jer ”vilamet” sve slabije uspeva. Trenutno je i najveća potrađnja za sadnicama maline ”fertodi”, koja je otporna na sušu i bolesti a plod je u otkupu u odnosu na druge sorte skuplji za 20 dinara”, kaže malinar Milan Antonić iz Dragodola kod Osečine.

Malina je ove godine dobro rodila u selima podno Kopaonika. Mirjana Milićević Savić u razgovoru za ”Agromediu” kaže da je ova godina što se tiče proizvodnje maline bila izuzetno uspešna. Već deset godina u selu Vlajkovce kod Brusa, ona i suprug malinu uzgajaju na površini od 30 ari sa koje su ovog leta ubrali oko 160 kilograma crvenih plodova po aru.

”Obzirom da smo u pod Kopaoničkom kraju to je odličan prinos. Plodovi su bili izuzetno krupni i kvalitetni. Otkupna je cena je bila 530 dinara po kilogram plus 20 dinara za prevoz, nije varirala tokom berbe i sva predata malina nam je isplaćena u celosti. Trenutno je pod sistemom za navodnjavanje jedan deo malinjaka a u planu je da navodnjavamo ceo zasad. Imamo nameru da proširimo malinjak za još tridesetak ari, ali pošto nam je ovo dodatno zanimanje i ukoliko nam obaveze budu dozvoljavale ostvarićemo i taj plan”, priča Mirjana.

Malinar Živadin Proković nije zadovoljan ovogodišnjom sezonom. Kako kaže godina je katastrofalna i po pitanju ulaganja ali i prinosa i otkupne cene, koja naglašava nije realna.

”Rod je bio više nego upola manji nego prošle godine, lastari za sledeću sezonu loši, tanki, bilo je dosta bolesti. Dnevnica berača kretala se između četiri i pet hiljada dinara, uz stan i dva obroka i kada sve to saberem bolje ja i žena da idemo kod drugog da beremo mesec dana, to je 30.000 dinara i imamo za more, ogrev, za školu. Ja nisam imao toliko čisto da mi ostane na 13 ari, a radim oko nje u proseku dva, tri meseca godišnje. Ako i sledeća godina bude loša, što se tiče cene i roda, ja je definitivno kosim i sadim šljive”, kategoričan je Proković, čiji se malinjakanalazi u selu Bobova kod Valjeva.

Sličnog mišljenja je i Ermin Sito, koji smatra je da je ovogodišnja otkupna cena maline u odnosu na prošlogodišnju bila mala ”zbog čega će se verovatno nastaviti višegodišnji trend zapuštanja i krčenja malinjaka”. Da stvar bude još gora, kako kaže ovaj malinar iz Prijepolja, kao i svake godine proizvođači su vezani ugovorima u kojima se hladnjače obavezuju da isplate celokupan rod u kasnu jesen, ali ”nenormalan rast cena, koje divljaju svaki dan, tu našu zaradu koju smo ostvarili i koja nije bog zna kolika poješće inflacija, te za taj novac do kraja jeseni ne možemo uzeti ono što smo planirali”.

”Ja sam se proteklih pet godina borio da opstanem, jer sam imao i volju i želju da radim u svojoj i na svojoj zemlji, međutim, sve te godine donele su mi samo veliki stres, tako da sam rešio bar pola malinjaka da iskrčim i mislim da neću biti jedini. Na žalost, kao i mnogi drugi mladi, biću prinuđen da odem negde na stranu i da drugoj državi doprinosim kad u svojoj nisam mogao. Nikakvi štrajkovi i blokade neće doprineti rastu cene maline, već surova realnost, kojoj smo svedoci zadnjih godina a to je da je starih ljudi sve manje, omladina razočarana odlazi bez povratka, ta će tako i imanja ostati pusta i neobrađena”, kaže ovaj mladi proizvođač.

Ocenjujući ovogodišnju malinarsku godinu predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije Dobrivoje Radović kaže da su na proizvodnju maline uticala tri faktora. Prvi faktor, po njegovim rečima bile su vremenske neprilike, od prošlogodišnje suše do ovogodišnjeg hladnog proleća, a drugi mnogo slabiji, oko 30 odsto manji rod nego lane.

Tu je i treći faktor, finansijski deo, odnosno, neujednačene cene u Srbiji. Po rečima Radovića malina se u Mačvi i Podrinju plaćala 650, a otkup je završen sa 630 dinara kilogram. Kaže da su pojedine hladnjače u Kosjeriću i Požegi plaćale malinu 600 – 620 dinara, dok je u srcu proizvodnje ovog voća gde se gaji i najveća količina maline, u Zlatarskom i Moravičkom okrugu sa centrima Arilje i Ivanjica, otkupna cena bila ispod 600, sa maksimumom od 550 dinara za kilogram.

”Na sve to, sada je stala i isplata preuzete maline. Posebno želim da upozorim da je ove sezone na evropskom i svetskom tržištu tražnja za srpskom malinom možda čak i veća nego prošle godine, kako hladnjačari i izvoznici ponovo ne bi našli izgovor za kašnjenje u isplatama time da je tržište zasićeno, jer izvoz nije prestajao. Tek za nijansu je nešto veći rok maline u Poljskoj, ali to ne utiče na nas s obzirom na to da je kod drugih prinos manji”, ističe Radović.