Rod dunje prepolovljen – Dobra cena smanjuje gubitak

Rod dunje prepolovljen – Dobra cena smanjuje gubitak

U selu Tavnik, na dvadesetak kilometara severoistočno od Kraljeva, smeštenom na obroncima planine Kotlenik i između reka Zapadne Morave i Gruže, na oko tri stotine hektara pod dunjom proizvodi se 60 odsto ukupne proizvodnje zlatnog žutog voća u Srbiji. Zbog obilnih kiša u maju i junu, a pre svega nezapamćene suše u poslednja četiri meseca rod dunje je prepolovljen.

Rod dunje prepolovljen - Dobra cena smanjuje gubitak © Pixabay

Mnogobrojne plantaže dunje u kraljevačkom selu Tavnik ne izgledaju kao ranijih godina; plodovi mirisnog voća poreklom sa Kavkaza su daleko sitniji, ima puno suvih stabala i ako narednih nekoliko dana ne bude većih kiša štete u zasadima, posebno onim mlađim, biće daleko veće.

Dunja je jako otporno voće i na mrazeve i na visoke temperature ali i ona ima prag izdržljivosti. Ova godina je jedna od najnepovoljnijih poslednjih decenija kad su u pitanju vremenske prilike čak i ako iskuljučimo bolesti kojima ovako vreme pogoduje”, kaže Dragutin Jevtović, agronom iz Tavnika.

Prema njegovim rečima procene su da je ovogodišnji rod u proseku manji za 40 do 50 odsto i to u gotovo svim zasadima.

Rod dunje prepolovljen - Dobra cena smanjuje gubitak © Milanko Danilović/Agromedia

„Ako se zna da da dobar zasad u desetoj godini starosti i sa odgovarajućom obradom i zaštitom može da da prinos od 25 do 30 tona po hektaru, a da ove godine nijedan dunjak ne može da dostigne prinos od 15 tona, onda je lako sagledati posledice suše i štete koju će voćari pretrpeti“, navodi Dragutin Jevtović.

Dobra cena smanjuje gubitak

Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika.

Ove godine cena dunje se kreće od 35 do 45 dinara, a onu najkvalitetniju rukobranicu kupci plaćaju i 50 dinara po kilogramu što će u velikoj meri nadomestiti znatno manji prinos po hektaru.


„Najveće količine dunje i ove godine preuzeće naši tradicionalni kupci iz Vojvodine, daleko manje slovenački trgovci kao i naši prekupci koji prodaju dunju širom Srbije“, kaže tavnički voćar Ljubodrag Bogdanović.

 

Rod dunje prepolovljen - Dobra cena smanjuje gubitak © Milanko Danilović/Agromedia


Kako sam kaže, pitanje je zašto sami ne uspevamo da izvozimo naš proizvod za koji svi kažu da je najkvalitetniji u Evropi.

„Oko dvadesetak odsto ovogodišnjeg roda preradiće se na ovim prostorima u rakiju „dunjevaču“, zatim slatko, džemove i sokove koji su izvanrednog kvaliteta“, zaključuje Ljubodrag.


Kako zaštiti tavničku rakiju dunjevaču

U Tavniku veliki broj domaćinstava proizvodi rakiju od dunje, poznatu kao „Tavničanka“. Radi se o manjim količinima za sopstvenu upotrebu i nešto za prodaju.

Vlado Obradović je jedan od retkih koji svoju dunju ne prodaje u svežem stanju već celokupan rod sa oko pet hektara prerađuje u rakiju dunjevaču, primenjujući recepturu iza koje stoje naši vrhunski stručnjaci. Samo u savremenu destileriju uložio je 10.000 evra.

„Ne plašim se rada ni zdrave konkurencije, ne žalim sredstva jer imam jasnu viziju i plan da kroz nekoliko godina, kad mi dunje budu u najboljoj snazi, znači desetak godina starosti, dostignem proizvodnju od 100 tona dunje na četiri i po hektara, što bi mi omogućilo da dobijem između 14.000 i 15.000 najkvalitetnije rakije dunjevače na čiju ambalažu i dekleraciju smem da stavim svoje ime i naziv svoje destilerije”, kaže Vlado Obradović.

Rod dunje prepolovljen - Dobra cena smanjuje gubitak © Milanko Danilović/Agromedia

Prema njegovim rečima, falsifikatori i šverceri obezvređuju i njegov rad i trud malobrojnih poštenih voćara. Ti mešetari kupuju jabuku opadanicu po ceni od pet do šest dinara, na litar jabukovače stavljaju do deset kapi arome dunje i tako pod plaštom dunjevače prodaju svoju veštačku rakiju.

„Njih litar rakije košta 150 dinara, verovatno i manje, dok mene proizvodnje prave „Tavničanke dunjevače“ košta 800 dinara. Pa, meni vozači Ekspres pošte i kurirskih službi pričaju da najviše voze aromu, odnosno ekstrat dunje i to bez ikakvih problema“, razočarano priča Vlado Obradović.

Тavnički voćari ne odustaju od proizvodnje dunje

Uzgajanje dunje u Tavniku ima tradiciju dužu od jednog veka i uprkos pratećim problemima i pomanjkanju radne snage retko ko odustaje od proizvodnje. Poslednjih godina sve je veći broj voćara koji podižu savremene plantaže angažujući agronome i zaštitare kako bi došli do što kvalitetnijeg voća.

Ne razmišljaju puno o državnim subvencijama i drugim podsticajima ali samo zahtevaju da ih država, preko svojih inspekcijskih službi, zaštiti od mešetara koji trgujući tavničkom dunjom i falsifikovanom rakijom zarađuju mnogo više od pravih tavničkih voćara.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica