Dragačevski kraj odavno se pročuo po proizvodnji kvalitetnog semenskog i jelovnog krompira. Institut za krompir u Kaoni, selu na granici Čačka i Kraljeva, decenijama je važio za najprestižniju naučnu ustanovu te vrste i na prostorima bivše Jugoslavije. Institut je odavno prestao sa radom, ali se proizvodnja krompira zadržala u selima Milatovići, Guberevac, Kaona, Viča, Gornji i Donji Dubac, s tim što proizvođačima krompira rame uz rame staju uspešni voćari koji za voćarsku proizvodnju u dragačevskom kraju imaju izvanredne prirodne uslove. Među njima je i Zoran Kaplarević iz čačanskog sela Milatovići.
Zoran Kaplarević, uzorni mladi dragačevski ppljoprivrednik, nije se mnogo dvoumio kojoj proizvodnji da se posveti. Znao je da čitav kraj na obroncima planine Jelice raspolaže izvanrednim prirodnim uslovima za voćarsku proizvodnju, počev od idealne nadmorske visine, povoljnog strujanja vazduha sa Jelice, natprosečnog broja sunčanih dana do izvanrednog sastava zemljišta na svom posedu u Milatovićima.
„Naravno, imao sam iskustva u proizvodnji voća, najviše u uzgajanju jabuka,ali sam ipak konsultovao stručnjake, jer sam se opredelio za savremene sorte koje traži i naše i strano tržište, mislim pre svega na rusko”, priča Zoran.
Možda vas zanima
Kako sam kaže, pod raznim voćem ima nešto više od šest hektara.
„Najveće površine su pod modernim sortama jabuke, zatim breskve, nektarine, jagode, višnje i trešnje. To su plantaže koje održavam u najboljem mogućem stanju, jer bez toga nema uspeha i opstanka“, kaže vredni dragačevski voćar.
Zoran ističe da nije želeo da se opredeli za jednu vrstu voća, jer se prilike na tržištu razlikuju od godine do godine.
„Nekada bolje idu jagode i nektarine, druge godine veća je potražnja za jabukama, sada su u trendu trešnje, verujem da će i jabuke ove godine imati dobru prođu. Rizik je u našim uslovima osloniti se na jednu ii dve vrste, jer ako se ode u gubitak on se teško može nadoknaditi tokom naredne godine, ma koliko ona bila povoljna. Nije u pitanju klasično svaštarenje, već jednostavno preneto iskustvo u proizvodnju“, ističe Zoran.
Dok ga zatičemo u berbi trešanja uzorni poljoprivrednik nam s ponosom pokazuje i ostalo voće od kojeg očekuje dobar rod i zaradu. U poslu mu pomaže supruga Marijana, desna ruka i u voćnjaku i u drugim poljoprivrednim poslovima. I kćerke, Anđela i Isidora, nasledile su entuzijazam i vrednoću od svojih roditelja, te u radu, naročito u berbi, ne zaostaju od starijih i jačih muški ruku, kako ponosno kazuju Zoran i Marijana.
„Anđela je ekonomista, Isidora druga godina Poljoprivredne škole opšteg smera u Čačku. Imaju svoje ambicije i želje, nastaviće školovanje, ali verujem da će naći vremena da i nama pomognu, naročito u sezoni berbe“, dodaje majka Marijana.
Zoran i Marijana su zadovoljni životom i radom na selu i u poljoprivredi. Međutim, iako su mladi, imaju dovoljno iskustva da sagledaju sve probleme koje prate poljoprivredu i seoski život.
Prema Zoranovom mišljenju, mnogo toga mora da se promeni da bi poljoprivreda bila jedan od stubova privrede u Srbiji.
„Ne mogu se mladi pozivati da ostanu na selu, a da se malo čini da im se život olakša. Subvencije moraju da budu daleko veće kako bi izdržali konkurenciju proizvođača iz zemalja u okruženju, da ne govorim o razvijenijim evropskim ekonomijama. Drugo, plaćamo najskuplje dizel gorivo u regionu. Tu mora da se nađe rešenje, jer je neprirodno i pogubno da je ista cena goriva i za luksuzne automobile i poljoprivredne mašine. Ne pokreću traktor predizborna obećanja i lepe ministarske reči, već gotov novac koji se sipa u traktorske rezervoare“, priča milatovićki poljoprivrednik.
I pored svih pratećih teškoća proizvodnja je manji problem od prodaje voća. Nema organizovanog otkupa. Ako Rusi ne otkupljuju jabuke, nektarine i breskve, voćari moradu da se snalaze kako znaju i umeju. Za Zorana Kaplarevića pijace su najsigurnije mesto za prodaju.
„Velike su to muke, ali moja je sreća što na niškoj pijaci imam stalne kupce i njima prodajem najveće količine. S prodajom trešanja nema problema, verujem da će tako biti i sa ostalim voćem. Ako bude izvoza za Rusiju najveći problemi biće rešeni“, ocenjuje mladi dragačevski voćar.
Komentari