Neočekivano zahlađenje i mraz koji je prethodne nedelje zahvatio čitavu Srbiju, naneo je ogromne štete svim poljoprivrednim proizvođačima, a čini se da je, s obzirom na to da je najosetljivije, najviše stradalo voće. Nimalo drugačija situacija nije ni u okolini Niša, odnosno u Merošini, koja je poznata po proizvodnji višnje.
Porodica Gorana Tošića iz Merošine višnju gaji na oko 10 hektara. Nešto od toga su mladi zasadi, ali, kako kaže, oko 70% zasada je u punom rodu. Gajenje višnje za njega je porodična tradicija, ali ove, kao i prethodnih nekoliko godina, vreme nije bilo na njihovoj strani.
Možda vas zanima
„Štete su ogromne i ne znam kako ćemo da izađemo na kraj, pošto je ovaj deo Srbije dosta siromašan. Imamo mnogo proizvođača koji žive samo od višnje, ili na taj način obezbeđuju većinu zarade za svoju porodicu. Mnogo njih se zadužilo da bi na neki način unapredili proizvodnju, jer poslednjih nekoliko godina mi nemamo skoro nikakvu zaradu od ovog voća, što zbog vremenskih uslova, što zbog loše otkupne cene“, objašnjava Tošić.
Prema njegovom mišljenju, dosta zasada višnje će u narednom periodu da propadne, jer proizvođači u ovom kraju nemaju mogućnost da dalje ulažu u nju. „Veštačko đubrivo, sva agrotehnika koja se koristi, kao i rezidba mnogo koštaju i iziskuju velika ulaganja, a mi tih para nemamo“, kaže Tošić.
Voću je štetio mraz koji je trajao gotovo čitave prethodne nedelje, ali je, prema rečima Hranislava Stojanovića, samostalnog stručnog saradnika opštinske uprave Opštine Merošina, najveću štetu naneo onaj od 21. aprila rano ujutru, jer je samo za sat-dva uništio gotovo sve voće u ovom kraju.
„To je bila elementarna nepogoda. Oblačinska višnja se ovde gaji na oko 2.000 hektara, a prve procene su da je od mraza stradalo od 80% do 90%. Bojimo se da je taj procenat još veći, jer kako vreme odmiče, vidimo da je ona sve više oštećena. I oni plodovi koji su ostali su loši, i neće imati nikakvu tržišnu vrednost. Pitanje je da li će se uopšte isplatiti da se bere“, kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, pored višnje, gotovo 100% je stradala i šljiva, kao i vinova loza. Slična situacija je sa orahom i kajsijom, a jako su loše prošle jabuka i kruška.
„Gotovo da nemamo kulturu koja nije u potpunosti uništena. Sačuvano je delom nešto što je u plastenicima, kod onih koji su prekrivali agrilom kao izolatorom“, objašnjava Stojanović i dodaje da ne pamti ovoliku štetu od vremenskih nepogoda na poljoprivrednim kulturama.
Stručnjaci iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Nišu obišli su voćare i u ovom kraju, kako bi konstatovali štetu i ponudili im neke od mogućih rešenja za delimično saniranje štete koju je mraz naneo. Prema njihovim rečima, situacija je slična na teritoriji čitavog Nišavskog okruga.
„Juče sam obilazio i Gornji i Donji Matejevac, štete na trešnjama i višnjama su od 70% do 80%, a na kajsijama i vinovoj lozi negde i do 100%. Jedino su voćnjaci na terenu oko Gornje Trnave ostali u relativno dobrom stanju, ali su vinogradi i tamo stradali od 50% do 60%, po proceni poljoprivrednika sa kojima smo razgovarali“, rekao nam je Srećko Vukašinović, stručni saradnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu.
Prema rečima njegove koleginice, Tanje Živković, voćarima preostaje da najpre utvrde kolika su oštećenja u voćnjacima.
„Onda bi trebalo da se voćnjaci tretiraju biostimulatorima i aminokiselinama kako bi došlo do oživljavanja voća, i da ono počne da se oporavlja, mada su štete ogromne. Proizvođači su pokušavali i da vrše i zadimljavanje i zaštitu orošavanjem, ali na temperaturi od minus četiri ili pet, koliko je bilo u ovim krajevima, nije moglo ništa da se učini“, objasnila nam je Živkovićeva i dodala da je, kada se desi mraz u ovo doba godine, jako bitan i položaj voćnjaka, pa su bolje prošli oni koji su na većim nadmorskim visinama.
Mraz se zadržavao u kotlinama, a topao vazduh išao u visinu, tako da su nešto manje štete pretrpeli voćnjaci na ovakvim položajima.
Komentari