U voćarskoj proizvodnji jako je važno da izabrane sorte budu otporne na bolesti. U sledećem tekstu saznajte zašto voćari često biraju sortu Kiferov sejanac.
Možda vas zanima
Poslednjih godina u pojedinim selima Grocke zapažen je trend ponovnog podizanja zasada kruške sa starom američkom sortom Kiferov sejanac. Sorta je nastala u Filadelfiji davne 1847. ukrštanjem usurijske (kitajske) peščane kruške (Pyrus serotina) sa sortom Anžu ili Viljamovka, a ime je dobila po svom tvorcu (Peter Kieffer).
U Grockoj se najčešće mogu naći pojedinačna bujna i vrlo rodna soliterna stabla na podlozi sejanca divlje kruške (Pyrus communis) koja mogu nositi i do 300 kg roda.
Odaberite dobru sortu kruške i tako povećajte šansu za profit
Razlozi ponovnom vraćanju proizvođača ka ovoj staroj sorti su identični onima koji su doprineli njenoj popularnosti i u južnim delovima SAD-a: ona iskazuje izrazitu otpornost prema bakterioznoj plamenjači jabučastog voća (prouzrokovač je bakterija Erwinia amylovora) i većini štetočina (kruškinoj buvi, Psylla pyri pre svega), gotovo bez premca u odnosu na ostale sorte kruške.
Sve ovo utiče na lako održivu komercijalnu proizvodnju plodova ove sorte kruške, koja je bila interesantna i za rusko tržište. Kalemljen na sejancu divlje kruške Kiferov sejanac obično rađa mesec dana posle Viljamovke, obilje plodova je mase 150-200 g, sa pojedinim većim primercima (300-400 g).
Kako pripremiti plemku za kalemljenje?
Plodovi se dugo drže na grani i kada se koriste za stonu upotrebu potrebno je sačekati da sami, spontano otpadnu sa grana (puna zrelost). Plodovi u punoj zrelosti su slamasto žute boje sa retkim dopunskim crvenilom, pokožica poseduje krupne lenticele, a meso je izrazito čvrsto i pogodno za pravljenje kompota, ali i za konzumiranje u svežem stanju.
Kako sačuvati staru sortu kruške?
Plodovi se bez pada kvaliteta mogu bez problema čuvati do decembra meseca na oko 0 C. Gajen na sejancu divlje kruške plod Kiferovog sejanca poseduje dosta kamenih ćelija oko semenih kućica, i često je trpkog ukusa.
U poslednje vreme konstatovani su i pokušaji podizanja zasada Kiferovog sejanca na manje bujnoj podlozi dunja BA 29, sa kojom je kompatibilna pa nije potreban posrednik prilikom klemljenja. Na ovoj vegetativnoj odlozi Kiferov sejanac ranije rađa i ima krupnije plodove koji ne sadrže kamene ćelije.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: mr Dejan Marinković PSSS Padinska Skela
Komentari