Počela je berba crne kraljice leta – kupine, jedne od najzastupljenijih voćnih vrsta u selima oko Valjeva i Osečine. Iako trnovita, ova voćka mnogima je sladak izvor prihoda. Ipak, ovog leta rod je pod znakom pitanja – visoke temperature i izostanak kiše mogli bi ozbiljno da umanje očekivani prinos, upozoravaju proizvođači.
‘’Što se tiče stanja u kupinama, ali i malinama, čija berba već prolazi, moram reći da je ovo jedna od najizazovnijih godina u svakom smislu. U poljoprivredi ne možemo da posmatramo rezultate iz godine u godinu — neophodno je da se oslonimo na petogodišnje ili desetogodišnje proseke kako bismo mogli da izvučemo ozbiljne zaključke i napravimo realne preseke. Kada govorimo o ovoj godini, posebno je teška zbog izuzetno visokih temperatura.
Možda vas zanima
Prema najavama, u ovoj sedmici nas očekuju temperature koje se mogu smatrati elementom nepogode. Sve što prelazi 35 stepeni predstavlja ozbiljan problem, a u poljoprivredi je sve teže nositi se s tim klasičnim metodama”, kaže Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”
Marković podseća da, oni proizvođači koji imaju mogućnost navodnjavanja i postavljanja zasene, mogu donekle da ublaže posledice. Međutim, kako kaže, u poljoprivredi nema jednostavnih rešenja i ne postoji model koji ćemo jednostavno primeniti i dobiti epohalne rezultate, ”to je proces sastavljen od više koraka koji moraju da se preduzmu kako bismo prevazišli sve izazove”.
Da će manjak padavina biti presudan za ovogodišnji berićet, potvrđuje i Slobodan Petrović iz Suvodanja kod Valjeva. Na oko 60 ari kupinjaka ranijih godina ubirao je i do 12 tona, ali sada očekuje znatno slabiji rod.
” Ovo je dosta teška godina za proizvodnju. Prinos će sigurno biti prepolovljen u poređenju s prethodnim sezonama, tako da očekujem da naberem maksimalno četiri do pet tona. Na terenu ima dosta suvih kupinjaka. Tamo gde se zasadi redovno zalivaju i gde postoji zasena, može se očekivati dobar prinos i visok kvalitet ploda. Međutim, na parcelama bez zasene i sistema za navodnjavanje, prinos će biti znatno manji. Procene su da u pojedinim zasadima neće ostati čak ni 20 odsto roda”, kaže Petrović.
Slična situacija je i u kupinjaku Branka Petrovića iz Bobove kod Valjeva, koji takođe bere sa oko 60 ari. U zasadu sa oko 900 sadnica dominira sorta ”čačanka” i nešto manje ”loh nesa”, koja daje kvalitetniji plod, ali niži prinos.
”Imam sistem za navodnjavanje i zalivam redovno, ali sunce prži s neba i suši sve. Maline su mi ove godine izgorele, iako su na parceli samo sto metara od kupina. Kupina se za sada drži, ali vrućina je velika i ne znam šta će biti. U normalnim uslovima, na ovoj površini uberem šest do sedam tona. Ove godine, ako izvučem pet – biće uspeh. Prve kupine nisu bile loše, ali ima dosta ožegotina na plodovima – kaže Petrović.
Prema izveštajima sa otkupnih mesta, otkupljivači su za prve plodove ove godine plaćali oko 150 dinara po kilogramu, dok je početkom nedelje cena dostigla 170 dinara.
Međutim, Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“, upozorava na pad kvaliteta plodova. Kako navodi, bavljenje kupinarstvom podrazumeva niz kompromisa, a cilj je kvalitetan plod, kojem se, nažalost, sve manje posvećuje pažnja.
Proizvodnja kupine STAGNIRA – ZAŠTO kupinari dižu ruke?
”Kada govorimo o prinosu, pitamo se da li je prepolovljen, a istovremeno zanemarujemo da kvalitet može da padne znatno više. U nekim slučajevima, samo deset odsto ploda bude prve klase. Sa terena nam se javljaju i predstavnici hladnjača koji primećuju da plodovi stižu bez soka, smežurani. To nije bolest – već fiziološki proces: biljka povlači svu raspoloživu vlagu iz listova kako bi preživela visoke temperature na koje nije adaptirana. Klimatski poremećaji se dešavaju u kratkom vremenskom roku i ne ostavljaju dovoljno vremena za prirodnu adaptaciju. Minimalno 80 odsto roda mora biti u prvoj klasi, a to je u ovakvim agroekološkim uslovima sve teže postići”, ističe Marković.
Pozvao je voćare da iskoriste dostupne mere podrške za kupovinu sistema za navodnjavanje, iskop bunara, izgradnju akumulacija i cisterni. Kao dodatnu meru savetuje i sakupljanje kišnice i izgradnju manjih akumulacija pored reka i potoka – tamo gde je to zakonom dozvoljeno i ekološki prihvatljivo.
Komentari