Bez prerade NEMA ZARADE? – Gajenje kajsije ipak nedovoljno isplativo

Bez prerade NEMA ZARADE? – Gajenje kajsije ipak nedovoljno isplativo

Prilikom podizanja zasada breskve i kajsije, osnovna ideja Draganu Mariću, bila je da njihove plodove prerađuje, a ne da ih na tržište plasira u svežem stanju. Na nekih tridesetak ari pre šest godina, na porodičnom imanju u Vitoševcu nedaleko od Paraćina i Kruševca, zasadio je blizu 200 sadnica i kako voli da kaže to je plantaža za učenje, jer se do tada u porodici niko nije bavi voćarstvom, te nisu ni imali iskustva u zaštiti, orezivanju i drugim poslovima vezanim za voćarstvo, pa je ovaj zasad za sada prevashodno u svrhe obuke.

Breskve

Kako nam je ispričao Dragan, jedan od glavnih razloga za bavljenje voćarstvom je taj što je želeo da nešto promeni na svom gazdinstvu. Pored toga i u kraju u kom živi gotovo svako domaćinstvo radi od svega po nešto od stočarstvo i ratarstvo, do povrtarstva.

“U razgovoru sa stručnim ljudima sam došao do zaključka da to nije dobro i ne daje dobre rezultate, što sam mogao da vidim i osetim i u mom domaćinstvu, zato sam se odlučio da se opredelim za voćarstvo, ali i zbog specifičnosti terena i nadmorske visine od oko 400 metara i koja je po mnogima odlična za gajenje voća. Inače poljoprivreda mi je dodatni posao, kod nas su posedi jako usitnjeni i još uvek ne postoje uslovi da ovo bude jedino zanimanje. Nažalost potrebno je dodatno finansiranje “, kaže Dragan.

U zasadima dominiraju breskva i kajsija, a tu su i jabuke i kruške koje su u fazi ispitivanja rodnosti i uspešnosti gajenja u ovom delu Srbije. Prinos breskve se kreće oko dve tonež. Međutim kajsija već dve godine strada zbog kasnijih mrazeva i snegova i prinos je gotovo izgubljen, te se nada da će ova godina biti bolja jer trenutno stanje u zasadima kaže obećava.

“Prerada voća je od samog podizanja zasada bila u planu pošto se radi o maloj površini gde se u vreme berbe ubere po nekih 300 do 400 kilograma voća, koje je realno neisplativo transportovati i prodavati na male količine. Za prodaju direktno na pijaci takođe nije bila opcija, što zbog vremena i dodatnih troškov,a tako da je jedino rešenje bilo da tim našim plodovima ponudimo neku dodatnu vrednost i da proizvedemo gotov proizvod koji se može prodati tokom jeseni i zime“, rekao je Marić i naveo da je ovo u pitanju porodični posao i da još uvek nisu angažovali radnike.

Voćnjak

U zavisnosti od godine od dve do četiri tone voća prerade u kompot od breskve, kašasti gusti sok od breskve, kašasti sok od breskve sa medom bez dodatka šećera, džem od breskve, džem i sok od kajsije.

“Kod prerade je presudno pre svega vreme, jer u periodu zrenja voća treba izdvojiti dodatnog vremena za prodaju na pijaci. Od većih gradova smo neki 30 do 40 kilometara što dodatno povećava troškove i u jednom trenutnu smo računali da moramo i 100 kilograma voća po danu prodati samo da bi smo pokrili troškove za transport i prodaju na pijaci po jednom danu, što je za nas apsolutno neprihvatljivo. Sa druge strane prednost u ovakvom prodaji je upravo to što su u pitanju male količine i možemo našem voću da dopustimo da potpuno priridno sazri i dobije svoj pravi ukus, što se kasnije u našim proizvodima to i oseti“, ističe naš sagovornik.

Marići proizvode isključivo prodaju putem interneta. Pokušali su da sarađuju što se kažu zbog problema sa naplatom nije pokazalo kao dobra opcija. Prodaja je kaže Dragan, definitivno nešto na šta bi trebalo dodatno raditi “kako bi smo sa većom tražnjom podigli naše kapacitete, jer za sada uspemo da prodamo ono što proizvedemo, tako da sa trenutnim kapacitetima uspeli da prodamo neke veće količine. Verujem da nam u ovoj oblasti najviše potrebno unapređenje da bi smo i proizvodnjom to isprati“.

“Budućnost u plasmanu prerađenog voća bi trebalo da bude dobra. Ukoliko se ugledamo na neke evropske zemlje iskreno verujem da se i ljudi kod nas sve više i više okreću kupovini od malih proizvođača što je jako važno jer mi cenama nikada ne možemo biti konkuretni velikim proizvođačima i industrijskim proizvodima, zato su naša ciljna grupa upravo ljudi koji žele visoko kvalitetne proizvode i koji su spremni da dodatno plate“, rekao je Dragan Marić.

Želja mu je da proširi postojeće zasade, ali kako kaže zbog problema sa navodnjavanjem što iziskuje velika ulaganja i zbog neizvesne situacije, još uvek ne sme da se upustiti u tako nešto

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti