Berba grožđa u kolubarskim vinogradima je počela. Najpre su na red došle stone sorte, koje su već našle put do pijace, kao i rane vinske sorte od kojih će se praviti prva vina ovogodišnje sezone. Vinogradari ističu da je godina bila zahtevna, ali da rod obećava dobar kvalitet, naročito tamo gde su vinogradi sačuvani od grada i suše.
Prema oceni stručnjaka, vinogradima je godina donela i dobre i loše strane. Tamo gde nije bilo stradanja od grada, vinova loza dala je solidan rod, a kiša je, kako kažu, padala u pravim intervalima i omogućila dobro sazrevanje grožđa.
Možda vas zanima
‘’Generalno, godina za vinograd je solidna. Iako je bilo nepogoda, rod je sačuvan u dovoljnoj meri i kvalitet je dobar. Krupnoća zrna je zadovoljavajuća, a očekujemo lepa vina sa razvijenom harmonijom – odnosom šećera i kiselina. Rod je obilan, na mnogim mestima čak i prekomeran, pa bi ga trebalo svesti na oko sedam tona po hektaru da bi se dobio kvalitet. U zasadima koji su stradali od gradonosnih oblaka, gde su velike površine vinograda oštećene, zaštita je bila komplikovana, dok na drugim parcelama za sada nije bilo većih problema’’, objašnjava Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Dušan Dimitrijević, vinogradar iz Cvetanovaca kod Ljiga, vinovu lozu gaji na dva i po hektara. Kako kaže, ovogodišnji rod po kvalitetu biće odličan.
Vinogradarstvo i klimatske promene – izazovi ili NOVE ŠANSE?
‘’Belo grožđe je zdravo, sa dobrim balansom kiselina i šećera. Sorte su dobro podnele visoke temperature i očekujem odličnu godinu. Kada je reč o crnim sortama, prinos će biti znatno manji. Mladi vinogradi nisu najbolje podneli vrućinu – grožđe jeste zdravo i ima dosta šećera, ali je zrno ostalo sitno. Ipak, očekujem odlično vino, kao i uvek do sada’’, ističe Dimitrijević.
Na drugom kraju, u podgorskom vinogorju u selu Miličinica, vinogradari privode kraju radove među čokotima. U vinogradu i vinariji ‘’Puce’’ Branimira Rankovića, gde se na oko dva hektara nalazi 7.000 čokota, ove godine berba će krenuti nešto ranije.
‘’Razlozi su u vremenskim prilikama: dosta sunca, malo kiše, pa će berba početi već oko 25. avgusta, dok smo ranijih godina počinjali oko 10. ili 15. septembra. Grožđe sazreva, ali ne pod uslovima na koje je biljka navikla. Godina je specifična, izgleda dobra, ali tek kada se slože svi parametri znaćemo konačan ishod. Glavno merilo je jedino – dobro vino’’, kaže Ranković.
Preko 80 odsto roda šljive u valjevskom kraju tradicionalno završi u rakiji. Međutim, ove godine zbog veoma lošeg roda šljive nema dovoljno količina za preradu u šljivovicu, pa će tržištu postati interesantna i lozova rakija.
‘’Na radost naših vinogradara, biće dobra prodaja lozove rakije. Vinogradari prave lozovu rakiju od onoga što ostane nakon prerade grožđa, skladište je u buradima, a neki prave i konjak. Uglavnom je poklanjaju prijateljima i rođacima, jer naš narod nije navikao na nju. Međutim, kako se kaže „kad nema kiše, dobar je i grad“, po tom principu verujem da će i lozova rakija, kada je čista i lepa, početi ove godine da pravi sebi tržište’’, navodi Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Pocersko – valjevski vinogradarski rejon prostire se na blizu 170.000 hektara i obuhvata teritoriju Ljiga, Mionice, Lajkovca, Uba, Valjeva, Osečine, Uba, Koceljeve, Vladimiraca, Šapca, Krupnja i Loznice.
Komentari