Svet poljoprivrede Prodavnica

Šarole – tovna rasa goveda sa navećim procentom čistog mesa

Šarole bik - © Foto: Igor Prka

 U našoj zemlji postoje veoma dobri uslovi za držanje goveda (tradicija, proizvodnja stočne hrane, potrebne površine), te govedarstvo u Srbiji ima sve uslove da ponovo postane vodeća grana, ne samo stočarstva, već i poljoprivrede u celini.

Proizvodnja mleka je, pak, mnogo složenija, počev od osemenjavanja i steonosti krava, teljenja i odgoja teleta, muže i postupanja s mlekom, sve do konkurentnosti u plasmanu. S druge strane, tov goveda je značajno jednostavniji, uključujući i plasman utovljene stoke ili goveđeg mesa.

Sistem držanja goveda „krava-tele” koji se koristi u uzgoju tovnih rasa, podrazumeva slobodno držanje i kretanje svih kategorija (krave, teladi i tovnih grla) sa slobodnom ispašom tokom najmanje šest meseci godišnje. U ostalom delu godine, grla se drže u stajama, gde se takođe slobodno kreću i hrane onom hranom koja je dobijena na livadama u neposrednoj blizini. Time se i u stajama obezbeđuje manje intenzivna i prirodnija ishrana.

Kao rezultat se dobija meso koje je sigurnijeg porekla i visokog kvaliteta. Na višim terenima, na primer iznad 800 metara nadmorske visine, sve više se uvodi obezbeđivanje hrane za zimski period isključivo u vidu sena. Time se sve više ispunjavaju uslovi ne samo za zdravu, već i organsku proizvodnju goveđeg mesa. Takav proizvod se već sada sve više traži i ima siguran i dobar plasman. To je za Srbiju dodatna šansa, koja nije iskorišćena, a ima sve uslove za to.

Prednost tovnih rasa u odnosu na druge je pre svega rano stasavanje, dobra sposobnost prilagođavanja na različite uslove na farmama, a jedna od odlika je i to što su grla skromnija u ishrani i prikladnija za upotrebu lošije zelene mase. Pored toga, ne zahtevaju veća finansijska ulaganja u građevinske objekte i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj.

Rimska goveda - © Foto: Igor Prka

Šarole je veoma stara rasa. U iskopinama nađene figure iz doba Rimskog carstva, koje prikazuju goveda šarole tipa, kao i verski izvori koji se odnose na žrtveno goveče bele boje, ukazuju na početke njegovog gajenja. Postoji pisani podatak iz 878. godine u kome se spominje ime Bogenis, što na keltskom znači „naselje belog vola“, i može asocirati na šarole goveda.

Šarole rasa goveda je dobila ime po francuskoj provinciji Šarolei, a smatra se da je nastala od goveda koja su došla u Francusku iz Italije zajedno sa rimskim legijama.

Krajem 18. veka, u nastojanju da se tadašnjim grlima poboljšaju određena svojstva, ukrštaju se tadašnje primitivne šarole krave sa šortorn bikovima uvezenim iz Engleske, iz grofovije Daram. Intenzivnom primenom selekcije sa ciljem bržeg prirasta i ranijeg stasavanja, gajenjem u bliskom krvnom srodstvu, stvoren je novi tip šarole goveda, koji se odlikuje odličnom tovnom sposobnošću. Na ovaj način nastale su posebne životinje za proizvodnju mesa, pa se njihova populacija povećava, naročito nakon Drugog svetskog rata, kada počinje da se širi po čitavom svetu i utiče na stvaranje novih rasa (čebrej govedo u SAD-u, kanšim govedo u Brazilu).

Čebrej goveda - © Foto: Igor Prka

Šarole se danas smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu. To su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženom širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, relativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna, s mnogo mišića. Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kg, a bikova 1.250 kg.

Dlačni pokrivač je jednobojne bele do krem boje, sluzokoža jednobojno svetla bez pigmentacije, rogovi žuti kao vosak, a papci su svetli. Glava je relativno mala i kratka, širokog čela i velike gubice. Trup se odlikuje dubokim grudima, zaobljenim rebrima, dobro vezanom plećkom, vrlo mišićavim leđima, dugim i punim slabinama i vrlo širokom karlicom. Butovi su zaobljeni i duboki, a noge relativno kratke.

Canchim govedo - © Foto: Igor Prka

Krave se drže u priplodu prosečno 7 godina i za to vreme daju 4-5 teladi, a u toku jedne laktacije prosečno daju oko 2.500 litara mleka. Mleko služi za ishranu teladi do 4 meseca starosti, a zatim se koristi za konzumiranje.

Šarole junad postiže odlične rezultate u tovu zelenom masom i koncentratom do starosti 15-18 meseci i postiže završnu težinu 550-600 kg bez izrazito masnog trupa. Međutim, pri uzgoju u čistoj krvi može biti teškoća pri teljenju jer se karlica nedovoljno otvara u odnosu na masu ploda (krupna telad), pa je pre tridesetak godina gotovo svako drugo teljenje zahtevalo pomoć čoveka. Ipak, uticajem selekcije na smanjenje mase teleta smanjen je broj teških teljenja, iako je još uvek taj broj iznad proseka u poređenju sa drugim rasama goveda. Šarole danas u svetu zbog navedenih osobina služi za ukrštanje sa drugim mesnatim rasama manjeg okvira, ali i sa mlečnim rasama za poboljašnje prirasta.

Kad su u pitanju kombinovane rase, posebno se ističu melezi sa simentalskom rasom, koji su u tovnim i klaničnim osobinama bolji od čistokrvnih simentalskih grla.

U područjima sa velikim brojem sunčanih dana, šarole goveda zbog svoje svetle dlake mogu imati problema sa kožom, rakom očiju ili konjuktivitisom. Životinje mogu imati rogove ili biti genetski bezrožne.

Kvalitet ove rase je dobra plodnost i materinska sposobnost krava. One su dugovečne i daju 10-12 teladi u toku života. Od 100 pripuštenih plotkinja, oko 91% ostane steono i dobije se oko 80 zalučene teladi.

 

Šarole krava - © Foto: Igor Prka

U Srbiji se ova rasa značajnije pojavljuje krajem 80-ih i početkom 90-ih godina 20 veka. Malo je zapata gde se šarole krave drže u čistoj rasi. Jedno od mesta gde se mogu naći ove karakteristične bele krave je Susek u blizini Bačke Palanke.

U našoj zemlji, Stočarsko-veterinarski centar Krnjača je jedini koji ima priplodnog bika šarole rase. U pitanju je bik Fratelo, koji je rođen 2010. godine, a u Srbiju je došao dve godine kasnije. On je i svojevrsna atrakcija zbog svoje pojave, pre svega za đake i studente koji posećuju ovaj naš najstariji Centar. Fratelo je rođen u Austriji, a kombinacija je francuskog bika Valseur i švajcarske majke Barbi.

Autor teksta i fotografija: Igor Prka, spec. doktor veterine

Komentari