Mlečno govedarstvo naizgled je unosan posao. A da li je stvarno tako, odgovor smo potražili na farmi krava nadomak Lajkovca, gde se porodica Trišić predano punu deceniju bavi proizvodnjom mleka.
Možda vas zanima
„Ovo je veoma težak posao. Mislim da je od ovoga jedino teže raditi u jamskom rudniku. Sve ostalo je lakše, ratarstvo, tov bikova… Kod proizvodnje mleka neophodno je da u štali neko bude prisutan tokom celog dana. Potrebno je objekat počistiti, krave ujutru nahraniti, pomusti, u podne dati silažu, uveče ponovo muža. Nema godišnjeg odmora, slobodnog dana“, ovako Mileta Trišić, proizvođač mleka iz lajkovačkog sela Vračević, opisuje posao onih koji su odlučili da se bave mlečnim govedarstvom.
Ipak, kako kaže, iako je teško, na ovaj korak njegova porodica se odlučila jer je u ovom poslu sigurnija zarada. Šestočlana porodica Trišić inače isključivo živi od poljoprivrede. Svi su angažovani u radu na farmi, a povremeno angažuju i jednog radnika.
Dobrom poljoprivrednom praksom do kvalitetnijeg mleka
Nekada su imali i farmu svinja, a od 2007. odlučili su da se posvete isključivo govedarskoj proizvodnji. Počeli su sa sedam muznih krava. Danas je u objektima 30 grla simentalske rase od čega je 20 muznih, a ostalo su telad i junice. Svakoga dana Trišići sa farme isporuče oko 300 litara mleka, a godišnji prosek po grlu je 5.500 do 6.000 litara.
Kod proizvodnje mleka neophodno je da u štali neko bude prisutan tokom celog dana. Potrebno je objekat počistiti, krave ujutru nahraniti, pomusti, u podne dati silažu, uveče ponovo muža.
„Nije to ni velika količina, mada bi moglo da bude i bolje, ali mi ne idemo na veliku količinu. Trenutno za litar mleka dobijamo 34 dinara uz 7 dinara premije. Međutim, pre dve godine otkupna cena je bila 41 dinar plus premija, što je bilo idealno, a sa sadašnjom cenom smo na ivici opstanka. Ali nemoguće je lako menjati proizvodnju, a uz to redovno dobijamo novac za predato mleko. Kada bi bila veća proizvodnja mleka po grlu, i kad bi bila veća cena, bilo bi dobro, ali ne može sve da se uklopi“, priča naš sagovornik.
Mlečno govedarstvo naporan ali isplativ posao
On kaže da se često priča da svaka krava daje 30 litara mleka, ali to baš nije tako jer imate krave koje nisu osemenjene po nekoliko meseci, pa nastaje problem sa sterilitetom, a tu je i problem sa papcima, te se sve to odražava na proizvodnju.
Napravite kvalitetnu silažu i seno za bolju ishranu krava!
Trišići obrađuju 34 hektara zemlje na kojoj uzgajaju pšenicu, kukuruz, soju, detelinu, lucerku. Na 12 hektara zasejali su kukuruz, po šest hektara zauzima soja, pšenica i zob.
„Protekla, 2016. godina bila je izuzetno rodna, a i ove godine biće dovoljno stočne hrane. Obično dva do tri meseca tokom godine moramo da dokupimo hrane. Inače, mislim da je jedina mogućnost da se neko bavi mlekarstvom proizvodnja stočne hrane na sopstvenom gazdinstvu. Kada neko ima sopstvenu mehanizaciju i proizvodnju stočne hrane, tada može da očekuje zaradu od mleka, sve ostalo je presipanje iz šupljeg u prazno“, smatra Mileta.
Sa sadašnjom cenom smo na ivici opstanka. Ali nemoguće je lako menjati proizvodnju, a uz to redovno dobijamo novac za predato mleko.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi država ukinula subvencije za umatičena grla, svi bi mogli da zatvore svoje farme. Trišići po jednom umatičenom grlu od države dobijaju po 25.000 dinara.
Istraživali smo: kakvi su izazovi mlečnog govedarstva u Srbiji
„Pored toga, opština Lajkovac iz budžeta izdvaja novac za plaćanje penzionog i zdravstvenog osiguranja za ona domaćinstva čiji članovi isključivo žive od poljoprivrede i niko od njih nije zaposlen u nekoj firmi. Ova mera je dobra, ali takvih domaćinstava nažalost nema mnogo, osam na celoj teritoriji Lajkovca. Prošle godine supruga, sin i ja smo dobili oko 500.000 dinara, što je značajna suma“, iskren je Trišić.
Mileta kaže da bi država trebalo više da pomogne proizvođača, da se povećaju subvencije, kao i cena mleka. „Iako svi radimo na farmi, verujte da nam od mleka i sa svim subvencijama mesečno jedva ostane 100.000 dinara. To je plata mojih komšija koji su zaposleni u RB ‘Kolubara’ u Lazarevcu. Niko meni nije kriv što i ja nisam tako radio, ali ja sam verovao da na sopstvenom imanju može da se postigne više i bolje. Mogao sam da imam 25 godina radnog staža i tu zaradu, a ja za te pare obrađujem preko 30 hektara zemlje, lomim mehanizaciju… Nisam rekao da oni ne treba da imaju 100.000 mesečno, ali ako poredimo uloženo vreme i rad, mi proizvođači treba mesečno da imamo 400.000 do 500.000 dinara“, zaključuje Trišić.
Sagovornik: Mileta Trišić, proizvođač mleka iz lajkovačkog sela Vračević
Tekst i foto: Dejan Davidović
Komentari